Arhiv UNS — Selo

ВАМПИРИ КИДИШУ

РАЗГОВОРИ НЕУГОДНИ -

Ногом је ударим. Зна сподоба одскочи пет метара. Али и као да је нисам шутнуо, још жешће навали п кад ја осетим да то није створ од крви и меса качкет ми оде увис. Толико ми се коса дигла

Село Марковац ц не може да се види са висоравни. Утопуло у баште и њиве. Марковачко језеро је по страни па преко iвега прелети птпца и наппје се воле. Шуме се наднеле над предео и док је дан у њпма светле очи спавају. Смркне ли се ето тп тајне. Злбслутно хучи сова п нека птица запева као рањена удовиua. Шта ћеш више, мпстика што би рекао уклетп песнпк. Можда су празновершхе и насталв тамр где тајна злослтћем мамп. И где су људи уморни од рада па нх снови даве. Улазимо у кафаиу која је изван села и вап памети, За сшлокима седе сељацп у опаклијама, натронтани, у сукненим паиталонама са шајкача.ма, шеширима, качкетима иа главама п волс cnojv opnrv. Неповер.љшш пре.мл уљсзп.ма. А и што би. Вазда cv своја сриа отвппд.ти и гостопримљивост исказивали, а оно, сви 'вуци.сити а њм\ све мање на броју. Зато се баш тако и око столова стискају. 11 шкртс рсчи залржавају мећу зубима. Да и.м ис одлсти памет. У туђе крпло.

- Тлко готово сви. сем двојице. Нл!\ лвојина кдо лл су пали са иеког лр\тог света, па буп у Шу.мллију. Ол.мач ту, исдалско ол Тополе. Освежпвају ову т.муриу насеобину, кафанских гостију, Јелан и.ма иа глави јарко брзон mciuiip овплно: клобука као онс што су носшш пролавцп лажиих лекова иа Дпвље.м аападу. Румсн је у лнцу. Пуца од злравља. Непрекплно насмсјаи и обао кпо кошннца у којој cv двс мапше. Такве су некал сли кали кло срећне селзакс на лииилерским сриима и доброћудне Банаћане који су се после добре слаиине н лсбслог хлеба иапили вина из хладног лонца, Вампир напада Лругп је попут свог пајташа. Алн лок је првом нос обао, кол њсговог саговорннка је као у орла кљун. На глави му качкст који је од ношења омалио за његову крупну главу. Одмах смо се упозналп јер нпсу билп од раскила. Прин, заобл>ени, је Вслнмнр Радовнћ,

лругн, орловска нзгледа, Јаћнм Лекпћ. Пролсће. Hoti загрлнла н про гутала висораван. Шума се сто пнла са тмином. Тмурно. Неиз гледно и пуно стрепње. Фајронт у кпфапи. ћ!ијо то баш ии тако давно би ло. Пре десст толина. ИлуЈаћи.м и Велимир кућама. У онај крај села нре.ма шуми. И на крај паметн нм нпје каквог he битп бслаја. Ол тог места до Вељппс кућс јс кнлрмстар. Ја ћнм мора да пдс још.лобрпх 500 метарп, у „опаснији прелсо". Јаћнм иде путем и нс мислн. Свс је бацио па отаву. А да нијс нс бн га „онај", онако из чнста мн ра, нз прикрајка, када сс не ви лн прст нред оком онако нзнена.тно. - Само iiito сахг лошао иа раскрсннцу н ла путем поћем према кућн. - прича Јаћим, - а на меие из жбуња иде нешто као мачка. Киднше а зубп се цаклу 11огом је ударим. Она сподоба одскочи око пет метара. Алп као п да је ннса.м шутнуо. Још жешћс навали и кад ја осстим ла то нмје створ ол крви

и, .мсса качкст ми оде увпс. Толико ми се коса лигла! ја сам мншм - на.мпир. У кућу н сам не знам како са.м ушао. Скоро наглавце. А нетто испод мог прозора целу ноћ кука, - Сутралап у кафани ми је причао, - наставља казнвањс Велимир Раловић. - како се сукобио са вампиром. А ја са.м му рекао; „Ти Јаћи.ме лажеш." Знао сам ла није нечиста сила него ла је живо биће. Али те моћи Велимир је ишао својој кући сам, - Vciivt сретнем Љубишу, сироматио деге из Стојиика. Нема гдс да спава. Поведем га на коиак, - прича Вслимир Радовић. Кад смо лошли код моје капије иле нешто из мрака на нас. Ми врдие.мо. Оно да загризе. Одстуии. Али се одмах врати. Склоним лете, па замаием ногом и иоголим га цурлом. Тако ми сељаци зовемо пдмени опанак. Ол ударца цурла ми спала са ноге. Уларим ia друго.м ного.м. Такав сам. Могу да бије.м п лсвом и десном. И убије.м оно створсње. Кала је створ остао непомичан на земљн Велимир није смео да му приђе. Ни помислити да га загледа. На шта личи и од које је феле, Он и дечак су улстели у кућу премрли од страха. Деда Пуле напада Знају њих двојица да држе пажњу слушалаца. Ннкако да кажу који је то крпсљ, која је то бештија. каква неман. Сеирс, завлаче. Пију пнво, па he Јаћим, као да оног ноћног вампира није ни било.

- Мене mnfni једно двеста мнлпона. Морам некако да их добавим и да маправнм малу, лепу, цркву у Марковцу. Марковац има цркву. То су на.м рскли. Али зашто још једну? Јаћим као да очек>Је да п ми ламо иеки прилог. Али када се увери да се не машамо за цепове наставл>а; - Без обзира што је њега Велимир уцмскао. а ко гарантује да је једап исти. Мако је лиисао, ја лично мислим да је то мој деда Пулс ко.ме нисам упалио свеhy. Можда би га црквица смприла. Зати.м везе нову причу, Ето, ноћу иде путе.м ка оној раскрсници, пласт сена. Таман дођс ло тебе, а оно човек. Не врели да имаш и пушку, секиру, нож пп нп сатару. Carphe те као пиле од човека. „Ко се роди у кошуљппи он је у виду вампира." Питамо га у каквој кошуљици. Чијој кошуљици? Он слегне раменима. Или не зна, или неће да каже. Држи до значајиости, до успјања загонетности. Дела Пуле је био виловит. Ноhy их је хватао за мишице, сав се укочи и каже: „Не иди тамо. Никако на ту страну. Сав сам сс најежпо." Они зуре у мрак н не виде ама баш ништа, а зна се да је деда Пулс неког ђавола углелао. Некада и нсприча. Великп казан насред раскрсшше. У њега да стрпаш н обариш осам пари волова. Око казапа хода псина. црна као Hoh, обавијена паром, А велика као бик. Мало-мало па керчина у.мочи шапу у креч и фљисне шапетину а на казану остане бели отисак. Давно, на ледини у Марковцу сахрањен је деспот Стеван Лаза-

Знају њих двојица да држе пажњу слутаоца: Велимпр Радовић и Јаћим Лекић имали су пепријатан сусрет са „ноћним створом. "