Arhiv UNS — Selo

Игром случаја, прве савете дала му је Деса Глишић, познати карикатурист, а охрабрење добија од књижевника Милана Токина, који га је поредио са оцем наиве Анри Русом. - За све је потребна храброст, па и за уметност - каже наш домаћин. - Године 1933. чврсто сам се одлучио да се посветим сликарству, знајући да онај ко се боји, не може никада имати успеха. Једноставно, за сваку прекретницу у животу сматрам да се мора имати одлучности, па макар се ставила глава у торбу... Почео сам да сликам у време када су моји земљаци сматрали за будалу сељака који се одаје уметности, а ето, тада ни ја нисам ни снио каква ћу све признања стећи. Не заборавите да сам ја први сељак који је добио за своју уметност пензију. Брашић о свом сликарству У пријатном разговору са чика Јанком може се много сазнати о негдашњем и садашњем животу села, чути занимљива пословица, као и која лепа народна причица или легенда. А при овом разговору који смо водили може се закључити да чика Јанко поседује и велики природни дар да слика и речима. - За мене је слика као оркестар који свира. Слика је музика а ја диригент тог оркестра који 17 видљиву музику ствара. А највише волим да ми људи личе

на сликама. Моја мати је као жива. Оног свирача Стевицу сви су познали на мојој слици. Много волим и своје Коло из 1935. као и Тучу у крчми, посебно Смрт краве, а највише портрет Моја мајка. Нема новца који бих примио за ову слику. На питање шта би рекао на тему данашњих сеоских потреба и проблема чика Јанко нам је одговорио: - Сеоскн стандард живота је више нарастао од предратног времена, али омладина још одлази у градове и туђину. Примећује.м да са осам разреда основне школе наша деца нису стекла радне навике за поллпривредне послове и то нам се грдно свети. Девојке не воле да копају, желе да се удају у граду, а и стално нам пада наталитет што је за нас трагично. Требало би што пре предузетп нешто за поправку оваквог стања јср култура нису само књиге него и жито, и кукуруз, и сунцокрет. Жалосно је да нашој омладинп смета и име сељак, сви хоће у „господу". Јаз између села и града мора се смањити. На крају питамо Јанка Брашића како би гласпла његова основна животнз порука, а он каже: - Нека свако слика п ваја пз себе, а да не копира друге. Нс вал»а се китити туђим перјсм. Себе hy, доклс живим, сматратм сликарским стражаром. То зиа чи да иикад нећу стати, него hy док јс снаге и воље, напредовати. Костз ДИМИТРИЈЕВИЋ

всве куће окружен својим сликама

‘Naš Stan* Радна организација за пројектовање 11030 Београд. Југославија. Београдског батаљона 25. тел. 541-755. Поштански фах 2040. ogr Пројектује за вас; ■ соларне нуће ■ мале куће ■ приземие зграде ■ спратне зграде ■ згрзде са локалом ■ економске зграде ■ мале фарме Пројокто садржи каталог моји можете наручити толефоном или .поштом. Израђујемо техничку ;; документацију-пројентв за свс врсте грађевинских објеката; ■ колективие стамбене зграде U објекте друштвеног стандарда ■ привредне објекте за индустрију и пољопривреду ■ адаптације. доградње, као и пројекте претварања вешерница и тавана у станове НАРУЏБЕНИЦА Ревија СЕЛО - април Овим неопозиво поручу|ем каталог готових про|еката Новац tiy уплатити пошти. приликом преузимања пошиљке (непотребно прецртати) 1 КАТАЛОГ ПРОЈЕКАТА СТАМБЕНИХ ЗГРАДА, по цени оЛ 1500 дин 2 КАТАЛОГ ПРОЈЕКАТА МАЛИХ ФАРМИ по цени од 200 дин Презиме, очево име и име : i — Поштански број и место Улица и 6ро|