Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Састанак Обласних Скупштина

Прбшла. прлитичка недеља била је уг.тавном пспуњена■ црипремама- за састанак Обласних Скуиштина. Behjnna посланика разишло се но унутрашљости.да нрнџреме терен за комбинацпје о сарадњн међу појединнм партијама. Босански раднкали воДнли су преговоре са радићевдима и муслпманима. Ти иреговори нису довели до реаултата. С друге стране, мођу већином опозициошгх странака успели сугпретоворн о сарадњд. Тако је закључена сарадња између Демократст;е Заједнице. радићеваца и земљорадника у Босни п Херцеговгши, У -Хрватској штавпше дошло је до споразума између раднћеваца и самосталних демократа у приморско-крајишкој области. У .среду. 23. о. м. састале су се обласне скупштнне по целој земљи и пзабрана иредседништва тт одбори. За ирве потребе обласних скупштина, нарочито у крајевима где их досад нпје бнло, одобрен је кредит од 10 милиона динара.

Конституисање Обласне Скупштине у Сарајеву

У Сарајеву је за председнжка Обласне Окуххштпне изабран г. Шћепан Грђпћ. члан Демократске Заједнпце, за потпредседнпка радпћевац, г. др. Јурај Шутеј. Радпкалп су гласалп празнпм лпстнћима. Пре нзбора одбора председнпк је прочптао представку Земаљског Музеја о запостављању у буџету 1927./8. II затим изнео запостављање Б. пХ. у просветној политици и потребу подизања нових основних школа. рударске академије п фплософског факултета у Сарајеву. Затпм су пзабранп одбори: финансиЈски, за обласну уредбу, за молбе п жалбе, за израду пословника п обласни одббр.

Оптужба против г. В. Максимовића

Како у радикалном клубу има прилпчан opoj незадовољника са г. Б. Максимовићем, постојала je всројатност да he то невадовољство доћп до пзраза и приликом решавања о оптужби т. Максимовића коју су поднели раднћевци. На седницп радпкалног клуба међутим п|х>дрло је схватање већине посланика да је оптужба г. Макспмовића индиректна оптужба радикалне странке ида би оваки радпкалнп носланик. гласагвем за оптужбу, радпо протпв своје странке. Демократн. који оптужбу раднћеваца против г, Максимовића сматрају непотпуном, спремају своЈу оптужбу са новим материјалбм. На седницн Скупштине од ,24. о. м. на којој је била ца дневном раду оптужба протнв г. Максимо•вића, дошло је до Пепредвпђенпх u ретких сдена, уношењем Једиог човека кога је испребијао полицијски комесар .Соколовић. Сцена је поразно деловала на целу Скупштпну н донела расположење из којег бп могла резултовати оставка г. Макснмовпћа.

Народна Скупштина

На седштдн Срд-пштине од 18. о. м. г. др; Мехмед Спахо критиковао је недостатак ларламентаризма код Владе п повреде закона; општинске управе са комесарима, неноштивање верскнх самоуправа, неправедност при спрозођењу аграрне реформе. Код критике буџета вели г. Опахо да министар финансија поставља доста талну дијагнсзу али не прописује лека. Говори о утипају несавесног склапања државних набавка на пораст материјалних и-здатака у буџету; устаје против 500%- ванредног приреза на десетински паушал у Босни и Хердеговжнп. уведен 1923. од г. Стојадиновића. који представља не само апсолутно преоптерећеље земљорадника него п пореску неједнакост, па вели, ако се не моту уклонитн наслеђене неједнакости, дужност је министрова да уклони ове које је његова странка увела. Такођер треба уклонити пеједнакост код пореза на течемшу у Боснн Херцеговинп која постоји од 1919. Говорп против неједнакостж у трошарини на ракију. На седници од 19. о. м. говорио је г. др. Ладислав Полић, хрватскп федералпста, критикујући непарламентарност п централпстпчки систем. Г. Јовап М. Ј ован о вп h критпкује владину небригу око подизања пољонриЕреде: царине на земљорадничке алате, монополе и трошарпне на најпотребнкје ствари за земљорадннка, недостатак земљорадничког креднта п др. Затим крптикује политпчке погрешке Владе, злоупотребу власти, крњење парламентаризма п непоштпвање основнпх права грађана. Напада спољиу политику, скретање од 'линпје пувања стања створеног међународним угозорима год. 1919.

Интелектуалци прилазе Земљорадницима

На седнпцп Главног Одбора Оавеза Земљорадникао д 20. о. м. нзвршен је свечанн приступ у земљорадничку странку од стране гг. М и л а н.а Пр п б и h е в н h а, брата Светозарева. др. Драгољуба Јовановића окупа са целом његовом групом за соцпјалну п културну акцију, Кпрлла Савића, проф. универзитета п другпх пнтелектуалаца. Догађај побуђује пажњу јер се ради, с једне стране, о прпступању интелек! у а л ац а у земљорадничку странку. а. с друге стране, о том да су иовн члановп. досад сматрани као иредставнпцн ндеологпја.које немају много везе са класнпм земљораднпчким покретом, уколпко се штавнше те идеологије каошто је случај код r. Дратољуба Јовановића нису потпуно искључнвале. Рад парламентарне делегације у Прагу

На пленарној седнпцн наше нарламентарне делегације п представпика чехословачког парламента у Прагу, одржаној 18. о. м. истакла се са обе страие потреба што тешњпх веза у културном и привредном погледу. Од великог је значаја споразум постигнут у питању д у в а н а’ према коме се, у најкраћем времену пма закључитп утовор између обе Монополске Управе о продајп нашег дувана Чехословачкој. Пзражена је жеља да се што пре склопп тргобпнскп уговор пзмеђу обе земље.

24