Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

сдобравала, поновно јо распиривала хвсгозу машту п чпнпла да му, се његов корак учинио као неко јунаштво. Нпје устајао. Када су дошлп по њега, рекао је; .»Нешто ме овде мучи«, дотакао се стомака »не могу ништа ни окусити«. Другога дана је мадона запитала, шта радџ паж. Одговорплп су јој. да ништа не једе,-не помажу ни ironPe, нп опомене- Tpehera дана му је служавка донела шољу тек намузеног млека, саму пену, милнна је погледатп. друга је донела топлс .jaje, али он је затворно очи и одбно. Касније га.је дошао да посехп п уџравник двора и донео му је грозд ранога грожђа с великим, сочним ■зрии.ма, носутим белом маглпцом; гутар' их је часак очима, али с-е је савлалао и није их узео. Тада је управник двора отишао у собу мадоне Ђиневре која је ту поправљала неко старо крзно, овај пут не певајући. Наместивши неке предмете по соби. рекао је као сам у себи;. Господар he се вратнти, али нећемо битн весели. Зашто? ушгтала је госнођа, тобоже равнодушно. Управник Је одговорио; Умреће нам Уго. не може више да прогута нн једнога зрна грожђа. Мадону 'Биневру је обасуло руменило; устала је и пошла у пажеву собу. Паж је лежао са спуштеним трепавицама, јер од поста је толико ослабир, да му се све таласало пред очима; лице му је било изморено п пепељасте боје- Тргнуо се је чувши лаке кораке госпође коју Је препознао. Опаваш ли, паже Уго? запитала га Је нежно. А он је одговорио: За-бога, мадоно, смилујте мп се! Тада она, поново расрђена његовом великом тврдог.лавошћу, викну: Код мене нећеш наћи те самилости koJv тражиш на тај начии. Зар је то твоја захвалност за добро које ти господар стално чини? 'Зар је то љубав којом му враћаш? Када се врати... више непромишљено него одважно. Када се вратп. ражљутиће се и испребијаће ти 'све кости! - Али ја ипак нећу јести! додао Је Уго. Госпођа је отишла с намером да' све каже мужу, чжм се он врахи. Али шијући она се је преплашила да је муж не кори што је у шали дражила ж на, неки начин иотицала страст пажеву; а ако o;i њега сакрије истину, зар јој неће предбадити што ниЈе послала по лекара и што се није побринула за лекове и брижљжву негу? Није била у стању да нађе излаз из те неприлике. У тај час ое је чуо звук рога у даллши ц један штитоноша је дошао да јави да господар долази у друштву с неколико гостију. Монеда he га мислила’ Је мадона, савладати стид када види господара. И тако, када је господар, док су се на красно постављеном столу пушила јела, зовнуо Уга, рекла му Је жена: Већ три дана лежи и неће да се дотакне

јела. Покушајте, можете ли га ви опаметнти. Господар је устао и пошао да обнђе пажа, госпођа је пошла с њим. Шта ти је? запитао је гооподар одмах о врата. Гго је одговорио; Осећам неку тежину овде, v желудцу. и немогу да Једем. То није истина! ректа је госпођа- Није истина! По тој болести коју он има могао би сасвим лепо јест. Онда, окренувши се Угу.' рекла му је Сада hy му ја да кажем све зашто ти постиш веп три дана. Хоћеш ли јести? Кажите. Ја нећу да једем одговорио je скупљајући дах да умирући однесе победу;’а господар, коме се свиђао тај отворени одговор и кома. се чудац израз женина лица учинио сумњивим, ве’п је у себи кривио жену ради неке неправде коју je утанила Угу. Али 'Биневра је говорила даље: Онога дана када си ти отишао он се јо.усудио да уђе у моју собу, баш када сам се ја свлачила... и госпрдар је у томе моменту схватио да је крнвња на пажевој страни. Зашто? запнтао је нестрпљиво. Али госпођа је опет питала пажа: Хоћеш ли јести? Паж који је био спреман да умре поновно је уздахнувшп; замахао главом. —Ја сам_се свлачила ■— настављала је госпођа аон је дошао. сав узбуђен, и тражио од мене... Помислите! Укратко! викнуо је господар. Хоћеш ли јести? поновила је госпођа по.следњи пут. -Не одговорио је јаким глаоом Уго погледавши у очи мадони. И она, која је сада требала, и преко воље, да све каже, наставила је: Тражпо је од мене...; али господар не пазећи вишс као да је разумео њезино оклевање, љутито је ухватио пажа за раме и бесно викнуо; Шта си од ње хтео? Уго је ћутао. Из његових очију је била одлучна воља коју је љубав учинила несаломивом. То Је била очајна љубав, јача од смрти, таква, да је мадона Ђиневра, (дивећи се грозној истрајности, која је молила, и бојећи се, и за себе и за пажа, срџбе мужеве која је насрнула у скрро бруталној бујиди). била савладана сажаљењем, дивљењем а можда и љубављу и нашла је опрезну и мудру мисао. Хтео је од мене одговорила је она вашег адрагоценог сокола кога ви не бисте никоме дали, ни грофу, ни кнезу, ни пријатељу, и, да га добије, одлучио је да гладује. Чувши те речи лаковерни муж је стишао сбој гнев и прасиуо у с-мех: И тО' је узрок твојој муци. Ја нећу да ми умреш. Једи, само Једи, и добићеш оокола. Рекавши то господар Је отишао. Али госпођа, пре него што је отишла, прибли;ишла се Угу, коме Је нада одмах оживела и ебојила лице, и рекла му Је брзо и веоело; Пошто господар жели да будеш задовољан, Ја ћу гледати да, те задовољим. И внше него речима ona'je обећавала ocxiexoiM и погледом, дугим п иежним,' коЈи Је био сличан љубавиом загрљаЈу. И Уго је почео да једе, И добио је сокола.

23