Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Балкан као пример мирољу6љиво политичке сарадње

Европско |јавно (мнење, «ојв је толико самоуверено у овоје познавање овета и лрилнка у њему, о једном од IнајважlНlИ|ј|их делова Европе, о Балкану, имало је врло магловиту претставу. ,НаlИме, „Балкан", мислнло се то је СИIНОННМ нроније. „Балкан" то је нека саркастнчна глорификзцијз суровостн, грубости н прнмитнвностн. И још по нечем је познат бно Балка(Н. Он је за многовољено езропско јавно мњење претстављао „буре бгрута". Балкан вечнто бунтован, вечнто револуцјионаран, стално доводн у опаlСно,ст европlСlкн вечнто сумњнви мнр. И занста формално јв тако било. Али, европока јавност, која је навиlкла да посматра стварн онако, у каквом се руху покажу, н,ије умело или пре Фе бнти, ннје нн хтела да погледа н нспод тог руха. Међутим, данас, када је време, тај велн.кн и благотворни фактор, учнннло своје; повратно се мир и споКOIЈСТВO н међу завађеннм балканскнм Нlародим,а. И тако Балкагн некада најнемнрннја тачка на земљиној куглн, данас је најмнрнији. За двадесет година балканокн народн су прнложнли делу општег мнра колектнвне напор е сваког појединог народа, да се трајно чува мнр и створн пријатељска атмосфера ме■ђу народнма. Нама ,више раннј.их сукоба ннтереса, нема внше подељеностн у разне интересне свере. балканскн народн створнли су и очували идеологију да Балкан прнпада ба:л(канс,кнм народима. Слога балканскнх народа омогуда се очувају њнхове слободе н незаlвнсност, да се остварн тешња оарадња међу њима н тиме једна јака интересна, економска и културна целнна која ће нам свн|ма моАн да служн на понос и у одбранн нашнх заједннчкнх тежњи н ннтереса. Балкан никад не остаје равнодушан према збивањнма у свету а још мање то може бнти данас, к,ада је сва тако звана културна Европа у знаку револуције. И, ако је данас нкоме потребан мнр, Балкану је најпотребннји и он га љубоморно чува; а Европа ако искрено желн мир нека не днрз у Балкан. Своју културу н свој соlЦијалнн идеал балкански народи само у мнру и кроз мнр.

Фрања Галијан

НАШИ ГОСТИ

Са IП|р®ИlМ прол«тњи.м сунцем Београн је дочекао мнопе тосте из братске нам Бугарске. Тако се ових даlна по београдским (у!Л!И'цама могл'о видеки бра-ћа Буггри м 'Буга(р|Ке КОЈIИ су у друштву наших оуграђаlна упознавалlи на(шу ( престоlНlИцу. Код миогих (група које су из Бугарске дошле велиlко IИlнтересоlва!ње је побудила ( И(злоЖба италијанск|И:х портрета кроз векове, а нарочито пролетњи беошрадогеи сајам узорака.

ЈЕДНО КРАЉЕВСКО ВЕНЧАЊЕ

-27. пр. месеца обавило се је у Iирани окромно краљевско венмање. Краљ Зоlгу I склопно је брак из љубавн са мађарском грофнцом Жералдином Апоњн. ПретставннlЦИ многобројннх држава били су прмсутнн свадбеннм свечаностима н тиме увеАалн радост албанског на-

рода, којн Је одушевљен својим младим IК|раљем као реформlатlором и ненмаром нове Албаннје. Извештаји светоке штампе су једнодушни у тумачењу н об,јављнваlњу н,зл!И|ва оданостн Албанаца према своме младом Краљу н новој Краљнци', који су најсолнд-

нија гаранција за бољу и светлу буду+llНост 6орбе|нога и марљивога народа. Изабраник албанског ,нарlo|д,а сигурно ће оправдати својо,м владавlИном наде својих пода!НИlка. Мно!ги ,г©стовlИ у одрнцању и краљевски поклони су путоказ за начин владавине у корист широких народних маоа.

ПОТРЕБА ЗА МЕЂУБАЛКАНСКОМ ОМЛАДИНСКОМ САРАДЊОМ

Ми за ,дужlНост, да овом приликом укажемо на велике, историјоки 3(наlчај<не и пуне одговорност(И дужно(сти и задатке, пред којима се данас налаои омладина балканских Iнарода н кој(И је у најскоријој будукности IНбlМИ(Новно o(чекују. ХогКемо да подвучемо (И истак.немо, тако неопходну .потребу за што пр-иснијом сарадњом међу омладином свlих балкан,СlК(ИХ (народа, баш у вези са тим тако значајним дужностима (И задатцима, који балканско(ј омладини претстоlЈе. Прва Аужност, која треба да лежи увек на срцу свима напредним и свесним омладинцима балканских народа, јесте предан и ако доста тежак и са много препреке сlКolПчан рад, на међусобном упозна(ва!њу. Без што тешњег контакта између омладине балканоких народа, без свестраног упознгвања културе, земље, језика, обичаја начина Ж(Ивота и становништва, не може се до+l(и до љубави, (искрености и отворен(o(сти међу O(МЛIа|ДИНIO|М, а без тих трију, тако важних фактсра, не може се ни зами-слити неки прlИсниј(И и плодоlносlНlиј|И резултати. Без сумње, д,а С(ваlки од поје|ДИ(Н(ИIХ бзлканских народа има по неко своје опецифично народносно обележје, има сигурно (И својих културних заосталости, ма(на и не|ДостатаlК,а,, али можемо слободно реНи, да (простосрдачност, Шlирокогрудост, сироВOIСТ и жарка воља за међусобним разумевањем у одбрану на,ш'их ааједничких б а л к,ан ок(Их интересних сфера, има|ју сви балкански на(роди заједно. Сталне везе и узајамн(o уlПоз(на(вање балканских земаља, које су у по_ следње време ,врло честе, ве+l по(казују задовољавајуће (резултате. То се потврђује у посматрању омладинских односа и веза, за последњих некол(ико година, између (нас и Бугара. У првом реду везе п(реко заједничких студија на унlиверз(итети|ма поједин(их ба(л,канlски(х држава. Ова неloдложна потреба за што чешћом студената међу универзитетима појединих балкаlН(С(Ких држава осеТна се у (последње В!реме све више и више. За Нlајлепш(И пример можемо узети опет браћу Бугаре, који (И,з годи(не у годи!ну у све већем броју похађају (наш у(Н(И(вер-

зиггет, тако да их данас И|ма преко 300, а само у овом семестру уписало се на медицински фаlкултет преко 40 6упаlрскlИlх Iстудената. Од велике су важности за међуообно упознавање, феријалне практичне размене студеlната. Требало би такође настојати да се та размена студената што боље оргаlНlИзује и појача између нас, Турака и Грка, као што је веТ учињено између нас, Бугара и Румуна. Ово би била чисто практична н за научни развој неопходна сарадња, но исто та!КО је важна и тури|СТ(И I Ч!ка сарадња, која се постиже орган!И(заlЦИ'јом екскурзија, ради међусобног упознавања, земаља, прилика (И на(ЧИlна живота лоједиlНИ(Х 6алканс!КlИlх држава. |Поред ов(их пре. ппекп и које су се имале савладати поотигло се доста завид(НИ(х резултата. Поред честих екскур3(ија у по|једи(не балкавоке земље, лрили!Кo|М раз!Н(И(х балканоких и међунеродних ко!Нlгреса <и састанака који се одржавају у Iпоједи(Н!им балканоким земљама и на којима махом учествују претставници иск,ључиlВО једног сталежа или професије, организован је у последње време и знатан број студентоких У овом погледу нар(ОЧlИто су много допринела и лето(ваlња чију организацију, веГ> 3 године, с успехом опровlоди између наших и бугарских студената, Студентска секци.ја 'Бјугарско-Југослоlвеноке Л(иге у Београду и секција Југословенско-Б(угарског друштва у Соф(И!Ји, И овога су као и прошлог лета наши студенти и студентки(ње са ова три наша универзитета, скоро 60 на броју, летоlвали у дивном бугароком мороком купалишту Варни Iна Црном мору, док је исто толики број бугарских студената и студенткиlња, летовао код нас на Јадрану у сунчаном и романтичном Сплиту. Т!ом приликом поред чисто здравствене ко(ристи коју o(вакав начин летовања пружа, дошло се и до вlрл!о повољних резултата на учвршгКивању наших међусобних студентских односа а оклоп(ило се и много личних пријатељстава и братских срдачних веза, између наших и бугарскиlХ студената. Морамо при(метити да се у овом правцу много даље отишло са Бугарском и ПрчlКом, а мање са осталим балканским звмљама, премда је већ и ту учињен знатан корак

напред 1И прокрчен оигуран лут ка што јачем и скоријем омладинском упознавању и лрlијатеlљстlву, а преко ње-га и једној несумњиво плодоносној сараlдњlи, Ето, то је оно, што ће нас преко Мlирољуб|ивоlсти, (исмрене меФјународне сарадње којој данас теже спољне политике свих балканских држава, интимно приблиlжити н учинити да се у најскlор|ИЈем времену, оствари тежња за једну општу међубалканоку омладинску сарадњу. Лут ка тој сарадњи има да буде прок!рче(н (неlсебично и спонтано одоздо, нз најшнрнх омладинскнх и народннх слојева, преко што јаче интелектуалне н физнчке везе, Пут, прокрчен заједннчким напорима, целбкупне”" омлад!Иlне |Балкана, у борби за општн мир н благостање. Мн, омлади(на Балкаlна, морамо се трудити да све старе ране излечнмо. Да нзгладимо све размнрице н да (ПО(ведемо -нове (генерације ка једним путем НlСтинског н штаченог братства, разуме(ва-ња н пријатељства. Пролззећи (кроз поједнне -балканске земље авакн је могао запазити, да бугарскн сељак нспод Внтоша, грчми епи-рских гора, турскн око бедема Цариграда, још увек са нстом при,митнвношћу и са нстом љубављу раде (И воле (сирову земљу, која их хранн као н наш сељак нспод Копао(Кнка, банатске равннlце илн 'кр-шннх Динарских страна, А ако бн били мало дуже са њнма у разговс(ру уверилн бн се да бн се онн брзо опрнјатељнлн н разумели и ако говоре четири различнт-а језнка, ако нн по чему друго(ме, оно по заједни-чкнм н тако упадљнвнм жуљевнма на храпаlвим рукама и првпланул(ИlМ (намучен(им лицима. Да-кле, то су ллотивн, који нас, њн. хове синове треба увек да ннопlиришу и руководе на путу, ка што тешњем и интнмннјој међубалканској солидарlности н оарадњи. Мн се ни у ко(М случају не смемо дати завести, нлн збунlити са р-а!дом оних, којима је циљ да н даље међу балканским народима влада мржња н неразумевање, н раоправе, ка(К-о би -на(С завађене у даном моменту, шт-о лакше могли нскориститн за овоје за(војевачке и екоплоата_ торске циљеве, као што су то н чнннли -и у недавној прошлости.

Број 1

„БАЛКАНСКА РЕВИЈА"

Страна 3