Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

ГЕТЕ И ЊЕГОВА НАР ОД Н А СВИЈЕСТ.

II. (Наставак).

При испитивању необичне појаве недостатка иаро/ { не свијести у Гета, могу нам послужити прије свега ље-Ч гови производи, у стнховима и у прози, а од ових пошљедњих понајприје његове рођене успомене, биљешке из његова жив Ота, његова писма и, на пошљедак, сјећање других лица. Како се народна свијест, разбирање и заузимање за јавни живот народа свога почиње будити и разви|атп у човјеку обично тек у зрелије доба, ријетко прије двадесете годипе, осим погдјекоје Фанатичке пропаганде новпјег доба, која не зазире служити се п лудом дјецом, довољно би нам било почети сабирање података за наше питање од времепа, кад је велики пјесник њемачки, у друштву са својим господаром, војводом вајмароким Карлом Августом, почео долазити у додир са великим историјским догађајима што их покрену при крају прошлога вијека велика Француска револуција. Тим бисмо се могли задовољити, да Гете није необичан човјек* да није велики пјесник, или бар, да није велики, највећи лирски пјесник, у кога морамо испитивати развптак душевних особиеа из коријена, из клице, 'н:.п рећи од коли|евке:< У тако снловпрјх улуцдаа. велицјелбкутше - душевпеТшчности 1 безобзирио, да први јачи утисци и покрети често одређују иравац и нрироду свему доцнијему мишљењу и осјећању, нити их могу избрисати позније сиољне ирнлпке, ма како биле сшгае и пеодољиве. Зато ћемо ми прије свега покушати, да ли можемо наћи још у дјетиљству Гетову који траг што би нам помогао разумјети и објаснити ту чудповату појаву. У својим успоменама из прве младости *), што се протежу, од прилике до тридесетпете године му, Гете нрича овај догађај, који се десио за вријеме посаде ФранкФурта Француском војском у седмогодишњем рату: „Тај невидовни, од много годипа нечувени терет осјећали су врло неугодпо размажени грађани, и никоме није могао бити тежп но мом оиу, који је морао у своју скоро намјештену кућу примити страее војнике, њима уступитп своје чисте и понајвише затворене свечане дворане и иапустити туђој ћуди што је навикао сам уређивати и управљатп; оп, и опако Прусима наклоњеп (рг е-и 881в с ћ да се сад види онкољен Фрапцузима у својим камарама: то је била највећа невоља које је, по његоеу мишљењу , могао допасти. Но да му је било могуће, узети ствар олакше, како је добро говорио Фрапцуски и зиао се понашати у животу угодпо и достојаиствсно, уштедио би био и себп и нама многи тешкп час; јер нама су уселили краљевог намјесника (Кбш§Bllеиl;епапћ ЈхеиКпап! с!и гох), који је, иакоје вој*) СгоеШе’B батшШсћо ЋШгке. Аиз гаетет ћећеп, Вlсћћииг и. ТУаћгћећ. ћегргl§', Рћ. КеНат јип. Подвупвне ри■' ,)ечи није истицао Гете, по ми смо их исподвлачили ради значаја што мислимо из хбих извести.

ник, имао да расправља само грађанске случајове, размирице између војника и грађапа, дугове К задјевице. То бијаше гроФ Торан (Тћогапе), родом из Граса у Прованси, близу Антиба, дугачак, мршав, озбиљан човјек, дице пагрђено крастама, црних, свијетлих очију и пристојног, пажљивог понашања. Већ долазак љегов био је пријатан домаћима. При разговору о камарама, које ће се устуцдти гроФу, које ли остатп породици, спомену неко дворану слика, а он одмах замоли, ма да се већ било смркло, да разгледа слике прп свијећи, ма само површно. Он је показао да много ужива у тим стварима, према оцу који га праћаше вијаше врло љувазан , ит. д. „Но ни то приближење са стране умјетности не могаше измијепити мпшљења његова, ни приклонити карактера му. Пустио Је да буде чему није могао сметатп, ал’ држао се далеко као да га се ништа не тиче, асвепеобично што се дешавало око њега, било му је у најмањој маленкости несносно. „ГроФ Торан међутим понашао се угледио ћаА). Ни своје мапе није хтио прикивати па зидове, да не кварн нових позидица (тапета); и т. *д. Причајући о радости дјеце и мајке, кад би им гррФ 'ТТОТГЈ! 2«, СПОг Ј ’.Ч-тгЛ тгг>. ВелИ Ч**И т^р | ПП... 1 приликом морам споменути, да се може замислити безазлепост онога времепа, како пас је мајка једног дана јако ражадостила, просувши сладолед, што иам га послаше од обједа, јер чињаше јој се немогуће, да желудац поднесе прави лед, ма колико био заслађеи.“ „Тек што смо се, у прва три мјесеца посаде, навикли били на то стање, ал’ се почне говоркатп, како се савезницп приближују, и како долази Фердпнаидо, војвода од Брунсвика, да отјера Французе од Мајна. О њима, који се не мотаху похвалити осовитом ратном срећом , иије се пајљепше мнслило, а послије битке код Росбаха, мислило се да се смију ирезирати шаи е!е асМеп 2П ћшГеи); сви су се највише } здали у војзоду Фердинанда, и сви пруски пријатељи жељно су очекивалп да се осдободе дојакошњег терета. Иој отац вијаше мало веселији , мрја мати завринута. Опа јв вила довољно мудра те Је увидјела, да се назочно мање зло може лако замијенити ееликом несрећом; Јер иоказало се и сувише јасно, да не смјераху ићи на сусрет војводи Фердпнанду, но очекивати иавалу близу града. Пораза Фрапцуза, збјег, обрапа града, ма само да се покрије узмицање и сачува мост, бомбардање, пљачкање, све сс то приказивало раздражеиој машти и бацало у бригу обје страпке . . . .“ „Миоге чете прођоше градом; дознало се да ће се зауставити код Бергена. Долажење п одлажење, јахање и трчање све је жешће бивало и у нашој је кући била дању и ноћу узбупа. У то вриЈеме виђао сам чешће маршала увијек ведра, вазда једнака у ионашању и држању, те ми је и послије вило мило кад ниђох

Вр. 16.

Цх)р^ркл

127