Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

ДОПИСИ.

I Ерцег Нови, на Сиаеов-дан, (Закас | ни;|о). Ако Вам се не јав.Ђа нико из овог краја ерцеговачког приморја, то иије из немарноети нрема својој милој браћи Црногорцима и њихова онштел.убљенрг Госцодара, јер.ко и мало новнава Ерцег-, новљане, мора им нризнати искрену при врженост и високопоlнтован.е Њб(овом) Височанству Нњазу Николи и уз Њега нашој сродној браћи орловима Јуначкијех гора крји петстогодишњом борбом сачуваше име, вјеру и слободу српску; гдје дакле влада оваква бј)ацка љубав. оваћва приврженост и високопоштовање, ту се не смије ни промислити на немлр. Инак има нешто од сметње тс нцс граничи, а то су иолитичне околности. До душс, Ја и нијесам нолитичар, а знам добро да ви такве доиисе нс би сте ни нечаталп, но будући ствар се одноеи народног веееља и лијеие радости коју нам донесе шачајнн Спаеов-дан, надам се да ће те уврстити ово мало редака у вашем цијењеном листу Ћ Гл асу Црногорца“. На Сиасов ) ~гг нсг ћс гс сунчани зраци пнм«Л ннл-ннсоког Лннћсна и обаејати низоцн Ириморје, бијаше на љргло много народа у овој варонш да се помоле Богу и свотом Спасу ког је храм овде на Топлу. Овај рсчени храм благоизврлило је посјетити Њено Бисочаиство . премилостива Кногиња МилеЛа на сами Сиасов-дан грдине 1867. то је био врло значајнн даи за оиамошњи иарод; и толиуо је значајан да га ни онадар'иа ,ни. еада није лако описатџ, Јер је вцдио ранродну радост и весеље у народу, ато је ствар врло наравна јер т.о је бКла прва и први нут дичној Кнегињи Српске земље и од Сриско крви да се моли Богу у, вишеречеаом свето;.> храму међу Овамошњијем Србима и СршШњама; доврљно јс само сиоменути да је Њсиб Вирочаиство при поласку од Вијеле до. Тонле нбздрав љато из стотине убојннх топова са Најо душевљенијем усклицима хиљаде..гуасова : да живи Књаз Никола и Књагиња Милена. Јели кад пошље оваква радост иоходила овамошње Сриство на Спасбв днн, то немогу знати, јер сам био сћеђер одсутан у далеком свијету те се нијесам ни једном нашао на речени дан овде до овога пута; но до душе овај нут нијесам се цадао ничесоврј особеној радости која би наличила оном Спасов-дану године 1867. кадје нас иајодличније удостојила иосјетом Њено Внсочане.тво Кнегиња Милсин. Али ко ћр, као Бт V одакц наша с гара нословица рели. У д>сам, сата јутром поћем у витеречеип ■парбУо и већ Нз подалека видим около једне мрје иријател.ске оеобе, и већ чујем најодуцјевљвиију грају и велико весеље, чујг« ср гнчде изразе „Богу Фада и све г гоме . Сиасуг !,Бо]‘ им дао сваку добру сређу! дај Соже ,с г Го добриЈсх часа и т. д. Умијешах с| п |а међу њнма и уиитам мога нријатеља који драсаше једну артију у руци, што јо пов« ? овај ми кссело одговори „ево сад добих телеграм с Цетиња који нам јавља иајрадоснију вијест да се вјерила кћер Њихових Височанства Књаза Николе и Кнегиње Милене, Њена Свјетлост Кнегињица Мили ца, за Ње гово Цареко Височанство Великога Књиза П ет р а Никола ј е в и ћ н а првсн Рођака Његовог Величанства Цара Алексаи дра 111. Оваква знаменита вијост цобудн ми чуства мдје неизмЈурце радоети и узкликием: Свемогући Бб?ке! благослови и храни Височанствене Уаручнике многа и многа љета! сви остали нцјвеселије одговорише: амин Боже дај! онет неки иристаријц људи изразише своје задовољство оваквим ријечимн, „благо нама кад ,смо доживјоли да се славни Романови иочегае жениги од дијеие Срнске крвд СвцЈетло Куће Петровића Његуша“. И' додаде да * ће се сав народ Велине Русије обрадоватц овом новом пријатељству коЈе веже за вазда, не само вишеречене Славне Куће већ и цјелокупни народ Руски и Срнски. Овако је ирошао Спасов-дан па и сваки други дан у радости и задовољству сва којему Новљанину и Новкињама и биће све боље и одутевљенцјс ово и свако друго добро које Цчм уздблази од Свијет, лог Цноиа Витешког Књаза Николе.

СтеФО Мијнјловић.

Шавник, на Спасов-дан. ■— Цашу малу варош и цијелу окодину овог мадог мјоста потрееао је радосни глас, пошто на 21 о. м. телеграФСка жица иреко Горанска, до несе вам највеселији до данас глас за сретно пријатељство витешког и уворитог дома Петровића Његоша, и срећно влада јућег дома Ромаиова. Разумјесмо да је кћер Њихових Височанстава Свијетла Кнегињица Мн л и ц а вјерена за Његовим Царским Височансгвом Великим Књазом Петром Ник о л а ј'ев и ћ е м. Весељу, одушевљењу, пјесми, усклицивању, честиткама и здравицама до данас равцог му се не аамти.

Племенски команду Ј«--жић и подкомандир Јанко К«љ Јима иодручним оФтцерима. б& цјешацима и осталим поно "краја војницима дадоше/ аримјер весељу нашега су > ■ ,н радост са овим ожи.вљава’ у ј> јуиака овога краја. У видиој смо на, још бољу будућносг, по примјеру бнИјох уначкијех старијех бораца на!пега племе! на челу којих је свагда иредњачио I нредњачи славнн и велики бан Но вицз .еровић који је свагда и са својијема > ;о, хотио и могао издржати тешке борбо трпљењу с тврдом надом на бољу и с шију будућност, уздањем свагда 1ш данас на Богом' изабрани дом Иетровића натврду вЈеру и народност снете нам м; с Русије, како се ириђе уздасмо у блажсис ч. Импе ; раторе и самодршце братске ! Русије, тако данас још више на ире лостивог Цара и зашти гника српско цј и орског, великог Александра 111. коЈи с на у дан сво више и више ожикљава вјв . наду и љубав Црне Горе. Сабранп на данашњи дги позивом пашег илеменског војн.бг' среаНни ове' Дћрбпшце, узТрадоа*.- 1 сретне •вЈеридбе, кличемо из свн,'; гј>; Живио [ самодржнц и Цар славџс Русиј (лександар III! Живио мили нам и љуб; ш Књаз и Гогиодар Никола 1! ЈКивјелах санаша, Царица снерускП! Живјела напг »миљеиа владарка Књагињд Милена! Ж< вла узо рита Кнегињица Милииа! Живи Његовр Царско Височанство Велики К) ! Петар Николајеваћ! Живио Њег. Свјеч зт Престолонншљедннк црногорски Дан ) Александар I! Живједа слога њ пр) гељство вјековно међу великом Русијо! и међу Српском јој браћом.

У Манастиру Морачи, ; маја. (Светковина услијед сроћт јеридбе Свијотле кнегињицо Милице са »сликим Књазом Петром Нинолајваиlsвм). Ј 19 маја у 9. часова ирсд нодне, Ш во Нцсокоиреосветтенство Госиодиц ггроиолит МитроФДн брзојавом Достави лстојатељу овог Манастира, радосну . егг, да се је Свијетла Кнегињица М-ил. 1а вјерила са Великим Књазом П е тр м Н ик о л а ј е в и К е м, те да со им:) држати благодарење у овој св. обитељи. ( ај, који је настојатељу иредао телетраФ, то бјеше један ђак ове школе, добно јо 1 истог у новцу лијоп ноклон. ВудуКи се бјеше нримакла ј еља и нразник св. Цара Конетантина I >. Ца риде Јелене, одложено би, да се ДГОДарење тај дан пц св. литургији »АШј; № племенског о радосном догмКају, | ието се вријеме но цијелом нлемену таР досци глас нронио ; од тада ночело сДринремати, да се тај дан што свечанијеИ>оведс, који смо с иестриљењем чекали. I 21 мај освану у најљешнем |гмену; од рана јутра народ са свију стр|' долазио је у манастир. Па св. литурж' чинодјејствовали су настоЈатељ машдира г. Игуман ДожиК и часни наш иароЈ ; иасоје ВазовиК, Осим многобројног ннДн, учитеља и ученика бјеху ту капетаЈрОеменски г, Радован РадовиК и иочасисердар Ристо Медоница и неко.Уко дфрра. По свршстку св. литургије држао је Нм ојатељ благодарење за среКну вјеридо\l'Везине Свјетлости Кнегињице М и л и ц| а ЊеI овим Царским Височанством Вел Ким Књазом II е тр о м Н и к.о л а ј е в и ■ * ; иза пјесме „тебје Бога хвали)и и 'оАено би II топовских метака. а за тим§> теде граФским иутем послата ова чештка : „Њезином Височанствз| Књагињи М и лт и Ктиње. Данас иослије св. молитвеЈоја је у овој еветоЈ стародревностн нодДена пре столу СвемогуКега, да благослА свезу Ваше узвишзне шћери Кнегнњи|Мили ц е са Великим Књазом ПетрЛ Никол а ј е в и К е к : Највишим одЉвљењем чоститамо ново нријатељство ше се узвишеном Кнегињнцом утврди из|Ку двије Владалачке Куће Руског и СрнсЈ народа. Желимо, да буде срвћно и :■* словено. | Мјесно свештенство,|рађанско и учитељско чиноЛштво с народом у Мо|чи.“ Иза тога Настојатељ и Шетан по зваше присутие у црквену ав.|у ђе сви бише ночашћеии пићем. Нрв\l:!дравицу нодигао је НастојатСљ заздрав.l Његовш’ Височанетва нашег дичног Госш|!ра исгакнувши значај иовог нријатељсlа између Црне Горе и Велике Руеије. I|ријвч би 11ронраКена усклицима : „ЖивиоЈЗладајући ; Дом Петровића“. Иза тога је >ло много здравица, нуцање револвера пјевање разних нјееама; неки иак вођах; разговор, а особито старци, који су и *о стање Црне Горе запамтили, говораху едан другом „Хвала Богу, имали срећшог народа од Црногорског, и благо вам који сте

помлађи, лијеие ли ћете дане ишчекати“. Ни једна светковина осим Имен-дана Његовог Височанства није прОпраћена квим одушевљешем. Чиновниди утркиВаху се, ко ће више увееељења допринИјети, које плаћањем народу пића, које пјевањем и играњем, што је у најљешпем рвду дв , самс нрћи текло. Вријеме }е код нас хвала Вогу до сада лијепо, воћа немамо,, алк ср надамо, да ће трава и жито све надокнадити. . Не остаје нам друго но молити Вога, да нам наш Славри Господар здраво и у задовољству дође у домовину. М. М.

ДОМАЋЕ ВИЈЕСТИ.

Цетише, 16 јуна. (Парастос). У ибнедјељник, 12 о. м. навршило се 6 мјесеца од смрти блаженоупокојеног Књазп Л. Карнђорђевића. По настојању Књаза Негр (. 6сlB©Г> је дана обдржаван у цркви цетин.скбг манастмрау покој души брата му г Борђа иарастос са молебствијем. При ов. Литургији и иараетосу чинодјсјствовао је Високоиреосвештен« митроцолит! Митрофаи , ув нрцномоћ бцјццког пароха г. В ЈЗукотнћа, цетињског нрртојереја г. Матаповмћм и. митрододитског нротјођакоца г. ф, На иарастосу бијаху ирцсутни: Његово Влрочанство Књаз-Господар. Његова Свјетлост Пријестолрнашљед ник, Њихове Свјетлостн Кљау Петар и Књагињн Зорка Карађорђевцћ, Њнхове Свјетлости Кисгшбицс : Милица,, Стане, Јелена и Апа, свн црногорскм мииистри и вслик<)до(тојанст'веници н велики број нобожнпјех ириватпијех лица! Послијс иарастоса цоложено је неколико вијенаца свјезкег црногбрског цвијећа на гроб упокојеног Књаза Ђорђа, чнји остатци ночпвнју вјечпц саиак иорсд цркве цетиљског мана- ј стнра, блиму вјечног нребиваЛишта чланова Рашег владалкчког Дома. Унуку всликог Ђорђн, сину Књама Алекскндрн, нашем милом п иигда неЗаборав.л.сном Књазу Ђорћу А) Ка • -Т г-*7 *--7 : & >■ "-.""Ч’ — Ј (Из Двора.) Њсгово Височанство Књиз-Госполар, у нратњи Грсноде цојвода: Петра Вукотнћа, Ђура Матаповића п Маша Врбицс, крснуо је, у нрошасти нонедјелник, у 6 часЈва но подневу, преко Рнјеке, окадарсКбг блата п Плавиице, у Подгорпцу, Уткле се је, са истијем друштвом, аовратио у срнједу' вече, у 8 часова. Г. војвода Станко Радонић. министар иностранвх дјела о коме смо јавнли да је, рали слабости ноге, кренуо у хрватску тонлицу Краиипу, тамо је теже оболио. Снашла га је нска нанаст од живаца, те је онбмадне иозват стручнн љекар из Граца да видц боиика.. И ако је Тај стручњак напио да нема никакве оп&тдсти , ипак је у сриједу вече кренуо у Крашшу старији брат боников, г. Стеван Радоњић, и, по највишој заповиједи, г. Гавро М. ВуковићА (Тужни помен.) У иомен ногинулим срнским јунацима, на Видовдан, обдржавана је у цркви цетињбког манастира света лктургија са иарастосом. Службу божју кршио је Висшвд.нреосвештени митронолнт Митр©Ф«o*. Овом жалосноме чииодјејству са иајвећом нобожношћу присутии бјеху: Његово Височанство Књаз и Господпр, Њиховс Свјетлостн П}шјеОтолонагаљедннк Данило п Књаз Петар А. КарађорђсвИћ, свн наши мннистри и великодостојанственици, све цетињске грађанске власти, царско-руски мшшстар г. ; К. М. АргвронуИо и мшшстар ФЈјанцуСке Републнке г. А. Жерар, ђаци и' гимназије, ученици и уЧбИћЦе основаијех школа и много цетињиког Грађаиства.. Примшш смо овај брзојав и.s Оциња : (Видов-дан). У цркви литурђија

и идриетос. Дошао је митрииолит Косановић (на коњу) и Војвода Симо. с народом. У школи бесјед« учитеља Ивељића, »уна дубоког смисла и осјећања; $И тим према ирвлнци. многе декламацИјУ и нјевање ученика н ученица. Гдје којему канула, је суза низ јуначкк брк од милине. Таква је наша нросдава бИла проста, значајна, достојафствена. (Додазаи.) Онуно*рћs«и мивистар нталијниеке владе на Двору Његова Висрчанства, г. Ликург Маћо. стигао јс са својијем секретаром синоћ на Детиње. ... •' % -тгу - Цг*’тч! 'I сцЈј.. Српсно лозориште на Цетињу. У Уетскоме Дому, под уиравом г. Ђ. К. I(р6тића. „Цозорипшо Друштвб 1 ' је ирвстављало: У нејфељу 11 о. М. „Дон оД I»аа:Ша и . Драма у Тг. чишва, наиисао Диманоар, Нревео И. Н. У нонедјељнвк ночинак. У уторник: „Језуита и н.егов питрмац“. Шаљива игра у 4 чина, напиеао оропа« орчоки А, Ммн грови!, ггУ сриједу, у очи Ввдоћадне; „Вбј на КосоВу и . Драма у Г> Чииова, написао Др. Јован Суббтић, :М У чотвртак, па Нидовдан: Дlоту.рицаУ. Драмц уД чнпа, написас Иван Кукуљевић пл. Сакдцирки,. Сјучра, свечана мрестава у. част и, славу Његове Скјетлости П |МЦДСТо л о на ш ».вдв№а За сЈутр.ашши Роћен Дан. друштво ћС престављати два гааљива комада у 1 чниу: „Шољ* Теја" 1 , е Францускнг, преврд Гершићр. пДфеи нуница“ е Шнанског, превод Н. Н. Цријед, међу и занреставом, друштво ће испјеваТц аеколИко српских пјесама. ! ‘ ; ' 1 ' УлааИИ цијспа: Засббно мјесто 2 I рсд 1 фбр., -11. ред 60 новч. Стојање 40 ц, ћ»Ои 20 н.‘ ■ , . Сј* страие опћипства, еве досадашње преетавс оијаху добро посијећене. И ако јб ЦрноТорИц од Кбеовекбг Видо И а Д а н а до св р ш е тк а 1877 године, неприкидно борио, ее на бојноме пољу, на овом крЈпевитом Косону, ииак па преетави „Бој на Косову 4 ', нагомилала се толика сила народа, да га више у „нартеру“ ЗеТског Дбма није могло стојати. Све улогв у дотцчнијем нреставама, сваки наносе као и сви скупа, врло су вјсшто и добро одиг|>ане. Оволико за данас, у идућемјброју онширније. (На знање) 0 данашњој и сјут)>Нlињој славп рођен-даиа Његовс С»ј<; Т Л Ш'Т И Прпј, -столоиашљсдпнка Да|Т»;ј{Њтг^)!У|‘ V ‘• с -- 1 ■

ПРИЛОЗИ ЗА „ЗЕТСКИ ДОМ".

..|)осиодмд> Владимир Ј. Ристић иа Трста даровао је „Зетском Дому“ десет наполеона, на чему му се овијем јавно захваљује. Цетиње; 15 јуна 1889 год. Одбор за скупљање прилога.

Јавна захвала. Госнбђа СоФија ЛукИнишна Иетоткона, наставнпца у вншој дјевојачкој школи, поклонила је ђачкој гимназијалној библио теци 29 рускнјех књижица, на чему ее истрј овпјем јавцо благодари. Детиње, 1б јуна 1889 г. Управа. Јавна Бдагодарност. Госнодин Јоко Мар. Пејовић, рускм станорннк иц Брјђанске, благоизволио јв дароваги овој шкодској управи 5. рубаља, да се набави иисаћег материјала оиој школској мдадежи. У нм« моје и моје ашоде, речсном дароданцу изјављујем најусрдиију "блЈИодарност. Цек. уч. Д. П.

ОБЈАВА.

Моју кућу Једиокатшшу, такоаванп иартер на ћошку нреУл ЗсЈтеком Дому, су четирн собе, ходииком, куЖIИIOМ-, МОД|IуМOМ, бишчом н бупаром V иету, ироднјем. Ко жели купиги пек се пријави дољенодиисаиом вла> снику исте, ради иогодбе. Цетиње, 15 јуна 1889.

Ш. Кустуди*.

(Н « ; У књ. црног. државној штампари}*. Уредиии издавалац Божо Новаковин. ' I