Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

најглавније нјесне пенскроног конФузионе рата Ј. илинају у егоизму, социализму, Филантропији, хиперкризији, те су више патриотичне од пепатриотскога Воислапа. Та то је Фамозно избачено! Тако је то данас, кад човјек инконтино не испира уста Српством. Па ипак једно једино слово рецимо „Усамљених гробова" Војислављевих има више поезије него све Ј. „С“. У опће би могли г. Д. П. пришаппути, ако зна што је то декаданса, нек не пазивље Војисава недекадентом. Иначе нам се чини ова цијела критика, што но ријеч „смућкај па проли!“ . Браиково коло" би могло престати доносити разне чланке, који спадају у стручне листове, те рађе празнину испунити макар и преводима Нордауових Фељтона. Тиме би се лијепој српској књизи учинила много већа заслуга. „4ора“ ће излазити од сада под уред. Јов. Дучића. Надамо се, да ће ,3opa“ и падаље остати пајбољи српски литерарни лист. „Звезда“ породични лист, одликује се лијепом садржином а и тенденцијом: својом ваљаношћу а и јевтиноћом сузбија Фијакерску литературу, коју нажалост многи српски политичии листови узимају у заштиту. Покојна „Искра“; De mortuis nihil nisi bene. Будући je доброг било мало, нека нам оирости, што спомињемо зло, за примјер осталим. „Искра“ није ни у једном погледу задовољила, а својом глупошћу и безобзирношћу ушраво се оддиковала. За доказ ћемо навести пар цитата; „Нас зачуђава, она у националном иогледу равнодушна садржина тих издања. Ако су херцеговци и Босанци толико еманциповани, да су Дима и Хајне на њиховом столу на свом мјесту онда је добро....“ „У издањима, које нам пружа међународна књижара желели бисмо више национадног ожележја“ итд. Иначе хвала јој што је престала. ~Нова Пскра и стоји 10 Фор. на год., а то је много. Осим тогаје папир и обрада слика испод сваке критике. Мјесто оних пет слика требала је изаћи само Муратова вечер и то дијепо израђепа. ~Утопљеница“ је слика без логике, јер позитура дјетета показује живот, дочим је мајка ако се не варамо мртва. Колико може бити успјеха у нациоиалпом иогледу види се из описа утопљенице. Чујте! Конац трагедије у бучној реци кршпе Херцеговине! А кад тамо, на слици се истиче највише шаш, то главно обележје шајкашких ритова. Предићева сдика је можда његов први и најслабији рад, а Вукановићев „Гуслар“ не може се ни опазити, тако је слика малена и у лијевој четвртини стране стиснута. У опће цијели број није ни зашто. Једипа критика на Гордану ублажије тугу, која се рађа, кад видимо, да нијесмо у стању да издајемо један једини илустровани и умјетнички лист. „Нова Пска“ требала би изилазити једанпут мјесечно, с одабраним садржајем са финијим папиром, па макар само на једном арку. А дописе г. Адамовића, неби смјела внше штампати, јер да Хауптман дозна за тај допис изјавио би сажаљење уредништву и дописнику „Нове Искре“. „Караџић“ лист са српску Фоклору, издаје проФ. Мих. П. Ђорђевић у Алексинцу. Појави овог листа, могу се Срби само веселити, те га ми сваком препоручујемо. Цијеиа 5 дин. годишње. „Српски дол“ једне жалосне појаве више у сиромашној српској литератури. б) страни: Wiener Rundschau модерна бечка ревија, донпси у првом броју чланак о А. Мицкијевићу из пера хермапа Меикеса, а у другом броју »Bei Strindberg in Luna“ чланак o Штриндбергу од Густава Удгрена. Das litterarisclies Echo: број 9. доноси слаб преглед српских и хрватских листова, којег је написао Ото Краус. Препоручамо сваком тај изврсни лист, ко хоће да се упозиа са страном лутературом. Издао Александров. Српска штампарија у Загребу.

24

ОМЛАДИНА