Arhiv UNS — Zabava

Тако постају кишни облаци. Да би постао облак, мора се топли ваздух, који носи воду, охладити. То знамо Још од малих ногу, али ствар је мпак много тшса, Пре свега, водена иара потребује „место за искрцавање“, да се спусти и створи капље. У ваадуху лете делићи плина напуњени електриком, прапшме, чађи из творничких димњака и ветром донесени врло сићупши солни кристали из мора. Ма те ситне делиће седне вода стварајући капљиде за облаке'. Ако нема тих ситних делића или ако их је мало, ие може настати облак, Још много штошта треба, да настане кшпни облак. Потребно Је да се мале кашвице споје у велике, тешке капље. Па и онда, ако се сукобе, то још не значи, да ће се и сјединити. Догађа се, да капљице при судару Једна од друге одскоче као билијарске кугле. Капље у ваздуху напуњене су електрицитетом. Ако је једна капља напуњена позитивиим, а друга негатквним електрицитетом, онда се оне привлаче. Ако су обе капље једнако напуњене, оне се одбиЈају. Сада тек видимо, како је киша комплицирана ствар. Еако можемо научити, да створимо кишу ? Како бисмо постигли то, да можемо увек заповедати води, када нам Је потребна, да се спусти на земљу. Наши стројеви за хлађење нису још доста Јаки, да би могли охладити ваздух, ваздушни океан. Догађа се, да се ваздух сам од себе охлади, а вода се ипак не скупи у облаке. У том случају можемо се умешати у ствар. Можемо дићи прашину, направити дим, унети у ваздух делиће соли, како би се воденим капљицама створило у ваздуху место за искрцавање. Можемо се дићи на аероплану и одозго просути електрицитетом напуњени песак, како би водене капљице добиле електрицитет, који им је потребан. Све се то може направити. А је ли што већ учињено? Јесу ли барем

извршени какви опити у тој ствари? ТОПОВИ ПРОТИВ ОБЛАКА Метереолози су покушали да облаке промућкају као што се мућка каква бочица са течношћу, да би се на таЈ начин мале капљице претвориле у велике капље. Треба капљшце збитм у Једну масу, као што се збмја маслац. Како се облак може стрести? Пре четрдесет годима водила се у Тексасу у Америци, права битка. Пуцало се је из топова, ракете су шиштале, пуцали балони. У ваздух су пуштанм змајеви с бомбама, које су биле шшуњене динамитом и праскавим плином, па су тамо експлодирале. Једна Је батержја пуцала на облаке, али овога пута нису њоме заповвдали официри него метереолози. Цели су дан топови пуцали на облаке м тек пред вечер изнудили су из облака неколико капи кише. Тих неколико капи кише стајало је људе врло много. Потрошено Је 475 бомби, 63 балона, 6 и по центи експлозмва. Колико су хитаца испалили топови, то јс остало непознато. Људи су увидели да се не исплати пуцати из топова на облаке. Треба дакле пронаћи друго средство. АЕРОПЛАН НАПАДА ОБЛАКЕ „Када сам Једнога дана радио у својој соби, чујем шум аероплана. Погледао сам кроз прозор и видео, да аероплан лети право против облака. За жеколико секунди сасвим га Је нестало у облаку, али је убрзо излетео из облака на другом крају. Аероплан је вукао са собом, као мали реп, фини облак дима. Кад сам боље погледао, видео сам, да је то била прашина, коју је аероплан просипао. Онда сам се сетио, да је то Шаггеп, који је вршио своје опите. Пет или шест пута летео ј© аероплан кроз облаке. Облак се је распрштио и за три, четири минута није више ништа остало од њега.

Исто се догодило са суседним облаком, пошто Је аероплан неколико пута кроз њега пролетео. И трећи Је облак исто тако исчезнуо као и други а да од њега иије остало ни трага“. То иише ОгхШе \\ г (Еајс), Једаи од браће \\ т гЈЈ»ћl;, проналазача аероплана. ТОРАЊ ИНЖИЊЕРА НШТ-А И ВАУIB-А Три године доцније, године 1926 осванула Је у новинама, из Лос Ангелоса у Америци, друга вест. Овога пута се није говорило о аероплану, него о неком торњу. Новинске вести су Јављале, да су инжињери Ш&М и ПауlB направили Једну станицу за управљање облацима. У једној собици на торњу били су постављени апарати за правље*ње посебне електричне струје такозване Теслине струје. Кад је станида радила, били су сви гвоздени делови машинског одељења напуњени електрицитетом. Требало је само прст приближити коме клину и већ би фрцнула електрична искра. Н!§ћl и Вах!B су утврдили, да су се са свих страна изнад торња скупили облаци, кадгод Је њихова станица радила. Барометар је падао и тад би пала ситна кишица. Догађало се, да уопште није било облака, а они су ставили своЈе машине у погон. После једног и по сата било је читаво небо свуда унаоколо Јако наоблачено. То су били Ш&М и Г>а\ ЈB. Њихови опити нису до сада проверенм ни потврђени.

Не заборавите да нам саопштите своје мишљење о „Женеким новинама“! 7