Arhiv UNS — Zabava

БАБА РОКСИНА ДИЈАЛЕКТИКА

Пред канцеларијом друга председника седи, заваљен у широку, дотрајалу наслоњачу, курир Трифун, зглобсвито људиште својих педесет и нешто више година. КраЈ њега, у ходнику, цупка ситна, спечена старица у црниии и сваки час гледа на улазна врата. Тривуне, јабуко моја, што нема Весе? Трифуп је удостојава кратким погледом и немарно говори: А ма (ита си ти, тетка Роксо, навалила на друга председника? До’ ће ои, не брини. ЈоЈ, чедо моЈе, две године га нисам впдела и, ето ... Чујем Јуче: вратио се наш Весо, зсзршио некакве чколе па опе’ дошао за председника. Нчсам ни ока склопила ноћаске, маЈке ми, једва сам чекала да га видим... А како нзгледа, Тривуне, брате? Да није много ослабио? ТЈа. .. Да видиш и ниЈе. Само се, да кажемо, зорли диЈалектризовао. Баба зину да нешто изусти али је ова страховита реч пресече. И тако остаде: полуотвореиих устиЈу, загледана у курира. Де, де, не чуди се оваЈ ниЈе то ништа страшно. Учио човек велике науке, завршио Је, тетка, високу политичку-школу, знаш..». Међер, баш високу? муца старипа. Највишњу... Па Је сад, о- 7дко... како да кажем.. еав у диЈалектрици. А шта... шта му Јс то, кумим те? Јах, враг ће га знати шта Је... У ствари, чудан ти Је данас наш Веса. Док ћути, ништа исти као, и пре. Али чим прогођори, онда чоека обузме нешто ... нешто што се не може описати. Лепо га чујеш и скватиш: говори о Јесењем орању, Ја л’о порезу, да речемо. а на краЈу краЈева испадне диЈалектрика. Баба маше смежураном руком испррд носа, крсти се. Во имЈа отца?.. Је ли, Триво, а оће ли Веса Ја саслуша народ, као и ранпЈе? Тп оће. не брини. Ја сам му, ране моЈе, нека рођака. И ред би био ... Спољна врата се отворише изнебуха и у ходник упаде бркати средовечњак у кратком кожном капуту. Здраво, Триво! грмну друг председник па приметивши скупљену баку загледа се мало боље у њу и осмех му обли лице. Пази, па то Је тетка Рокса! Како си, тетка? Старица прихвати пружену руку и Још више се ушепртљи. Љута Је и на Трифуна: говори свашта, а човек се,’ ево, понаша сасвим на месту. макар да Је изучио тамо неке 'ччтетине. Добро сам, чедц моЈе росно зацвркута старица и дошла сам да те пидим. Хвала ти, тетка, хвала ти... А да ниси, којим случаЈем, дошла послпм до мене? Па, о<ваЈ... и Јесам и нисам, сине. Хоћемо ли унутра? Нека, нека, Ја ћу часком. Па. хаЈде, говори. Знаш. Весо... причала сам ти ранн?е. док ниси отишао у чколу... Ја због мог покоЈног МикаЈла. Хм... пазмишља друг пред седник Чек*м, чекаЈ, сећам се нечега... Ччка Михадло ~. Он је погинуо, знаш и сам, четрес прве, на други дан Ускрса... Па, ко велим. акп мд"" 0 Једна мала пемзида за мене, Је л.* Погинуо чоек ранИлац, да рекнемо, и појилац, па ево... право Је... Председник Је стао. Сетио се, очи гледно, читавог проблема па му се лице оазвлачи у нешто као осмех. Забога, тетка, зар ти још ниси на ту глупост? НемоЈ тако, сине моЈ милени! Шта Је то за државу, ништа... А Ја не изђољевам као неки, мени кол ко дадну, доста Је. Па фала ви: и теби и држави. Ама, стани, побогу! Ја сам и тада говооио; заборави то, тстка! Муж ти Је заиста погинуо, то су чињенице и у том контексту Ја немам намеру да их негирам али како, где, када? Молим те, тетка, па свн знаЈу, знаш и ти: чика МикаЈло Је погинуо у кафани, у

априлу четрдесет и прве. Није ли тако: напио се и потукао са Марком лугаром и оваЈ њега убоде ножем? Па, Јес, кад велиш. Па како, онда, тражиш пензиЈу? По коЈоЈ основи, по ком закону? И можеш ли ти, из тих факата, извући закључке и коисеквен це... Па, Ја, ко велим да прво извучемо пемзиЈу, а то остало...

Друг председник, не чуЈући бабину упадицу, просто трчи за своЈом мишљу; Сагледаваш ли ти, тетка Росо, своЈу релациЈу према друштвеноЈ целини и да ли ти се у том осветљењу твоЈ захтеа не чини илузорним, па и вариЈантним; ниЈе ли то, драга моја, израз деформациЈе и отуђења? - А из тог аспекта, драга другарице тетка, из тог глобалног кон

текста коЈи просто апроксимира све твоЈе захтеве и тенденциЈе, зар се кристално Јасно не види твоЈ лични став, твоЈ лични однос... НиЈе ли тако, друже Тривуне? Тргнут из неке непозиате обамрлбсти Трифун заузима ста'в мирно и као да рапортира: Не знам Ја, друже председпиче, нижта. У то доба, то Јест, на Ускрс четрес прве, био сам цркве-

њак и, да речемо, несвесан поЈединац. Међутим, старица се ие предаје лако. НемоЈ тако, Весо моЈ рођепи. Па сви знају да Је тај Марко лугар био четиик, чума га убила, као што га Је и убила и да Је, значи, он убио мог МикаЈла. Тачно, али Марко Је касниЈе постао четник, тек после годнну и по дана. У инкримниисаном вре-

мену обојица су били незаинтересовани у политичком смислу, седели су заЈедно, пили и потукли се. Све Једно, ипак Је моЈ чоек пао од четиичке руке. Богами, тетка Роксо, Ја запста не знам шта да ти кажем. Уосталом, он, Је погинуо у априлу, много пре устанка. А није пао за пекакве идеЈе, него, оиако... Не греши душу, роде моЈ ве

сели. Па сви знају како Је то бнло: Марко опсовао сеЈу ПолексиЈу, Микајло дигао столицу... Знам, знам, све зиам. Али, хаЈде, шта могу? А Полексија, чуЈем, добила. Друго Је она. Њен Душан је погинуо у партизанима. Па и моЈ МикаЈло би, да Је мого. Ал ниЈе стигао пресекла га душманска рука. И шта си ти навалила са том

пензијом, побогу тетка. Код тебе, бар, материјални тренутак није при маран... Јој, Весо, то моја јадна душа зна. У реду, у реду, не улазим у то. Али истииа о чика Михајлу је јасна, истина, која... Баба се живо трза, упада му у реч: Пусти, сине, истику, молим те ко бога. Истина може бити и овака и онака. '■ Е, не може, тетка, све, све може, али то не! Оно, додуше, постоји, у крајкзој линији, само релативна истииа, апсолутне истине, пшсеслошки посматрано и нема, нити Је може бити. Ето, видиш. Али, овде је случај кристално јасан и лимитираи. Исткиа је на јед ној страии, а то Је: чика Михајло је погинуо у одређеним, конкретним и реалним околностима, коЈи су јасно дефинисани. Како ми ту истину, као истину, спознајемо, како је, чак, репродукуЈемо, то је, наравно, дру га стоар. Али се од тога истина неће променити ни оволицно, без обзира на наше субјективне, жеље и субјективне фобије ... Трифун и бака укочено посматра ју друга Весу, који Је очигледно, отпловио у друге сфере. Тако то треба посматрати, тет кнце моја драга, тако треба гЛедати на објсктиван свет и свеукупност појава у њему. Јер ако је споз наЈа субјективни одраз објективне стаарности или фуидг.ментална ком поиента самог процеса спознаје, он да се то, строго ирационално и имагинарно може, под условима... У канцеларији прсседника звони талефон. Веса застаје у сред говора. Погледа у обЈективну стварност око себе, крДо се насмеши одмахну руком. Ето, тетка, тако Је то! кратко одсече и утрча унутра. Трифун, као да Је Једва чекао на оваЈ тренутак. Усправк се у свој своЈоЈ виеини, погледа одозго баку и реме; —Чу ли га, а?.. Чкола Је то, моја стрино, чколетина! Она ништа не одговорц. Шта велиш на све ово? ХаЈде, кажи: Јеси ли ишта разумела? Баба презриво одмахну руком; ХаЈде, јадан, ко га не би ра-' зумио. Не да чоек пемзиЈу и то ти Је!.. Ка да му тражим његово. И оде. Илија ПОПОВСКИ

' Илија ПОПОВСШ

М. Добрић

НАША ПРИЧА

Ђурђевак? Бог тобом, шта ће нам то кад немамо шалте|р за ђурђевак!