Arhiv UNS — Zabava

Исповест из пера Симе пензионера

Е, па, другови, ако је ово право, онда нека све иде право у... Уосталом, саслушајте ви мене, па после решите сами где да иде! А, ево шта се десило: пре неки дан потрефи мене срећа, па добих на лутрији двеста хиљада старих динара. И таман се ја погладио по бради, таман сео за сто да правим списак рупа које би требало попунити, кад на вратима звоио: звррр! Устанем ја, отворим 'врата; нски младић са зулуфима све до гркљана и с брковима испод браде, лепо пролете поред мене, па у собу. Ко ли је сад, па, овај, питам се ја и стискам оних двеста хиљадарки у џепу. А ои нкшта: шета по соби, загледа, завируЈе у сваки буџак и само ћути. Да ми је жена била ту, па ђене-ђеие, него ја сам, па још с парама у џепу. Незгодмо.. Е, у зло доба проговори и он. „Да будем кратак, друже Симо каже он мени ја сам новинар, па како сам сазнао да сте на последњем извлачењу добили позамашниЈу суму, дошао сам да вас интервЈуишем, односно, да поразговарам мало са вама о томе шта намеравате да урадите са новцем коЈи сте добили.“... Искрено да вам кажем, окрете ми се глава. Ама, чекаЈте, молим вас кажем Ја њему нису то неке... А-Јаl’ Неће да ме пусти ни да завршим реченицу. „Седите ви, лепо овде, па да ми почнемо!“ каже он па ме дохвати за рамена и просто смести на столицу. Шта сам могао друго него да ћутим и да чекам шта ће да буде. А ,ево шта Је било; Ви сте пензионер? пита он. —• А, Јеоам! кажем Ја. Кблика вам је пензија? пиТа он.

Весели сокобањски времеплрв

Сто хиљадарки! кажем Ја. Е, фино! каже он. Јест’, врага фино! кажем Ја. Ама, не мислим Ја на пензиЈу, него онако! каже он. Ако је онако, онда у реду! кажем и ја, али већ нешто игра у мени. Е, сфда, лепо и на тенане да ми кажете шта намеравате с парама? каже он. Ма, коЈим парама? питам Ја. Не правите се луди! каже он. Лепо сам вас питао, па лепо и одговорите. Куда с парама? У мени нешто пуче, али се ипак смирих, па каставих полако: > Па, сад, право да кажем, Још , нисам сасвим смислио, али ћу, версззтно, најпре да купим жени ман тил, а себи Једно добро одело... Одлично! каже он А даље? Онда ћу наставих Ја онда ћу да купим бицикл за ре- I креацију, нову спаваћу собу, већи фрижидер, нови телевизрр, два те- , пиха, четири завесе, пет метара др- : ва, пет тона угља, пет килограма 1 кафе, пет... 1 Ко зна шта бих Ја Још све на- 1 бројао да ме избезумљени млади . човек не прекиде: ЧекаЈте, море! каже он. Да 1 ви то нисте мало претерали? 1 Ама, Јок! кажем Ја. Имам 1 Ја тек да ређам. ) Шта да ређате?! дрекну он. ( И где су паре, па да ређате?! < Колико сте ви заправо добили на ( тој лутриЈи? з Двеста хиљада! кажем Ја, з хладно. < Нових?! пита он. 1 Старих! кажем Ја.

Па, зар са двеста старих хиљада све то да купите? пита он. А, зар ти због двеста хиљада старих мене да испитујеш?! питам и ја. , Човек поче да муца: Зиам, али... кад један пензионер добије двеста хиљада, онда... онда је то друкчије него кад их добиЈе неко други... То Је онда више... Е, зато ја више и купуЈем, него други кажем Ја. Он ме погледа испитивачки: Изгледа мени, чика Симо, да се ви са мном спрдате? Него шта, него се спрдам! кажем Ја. А, што да се не спрдам, кад ми се прушила прилика? Знам каже он али Ја сам мислио сасвим озбиљно... Мени прекипи: Море, иди ти дете у першун! кажем ја њему. Где си ти толике године, док сам Ја, из месеца у месец, давао паре за ову исту лутрију где си ти тада био да ме прнпиташ: „Добро, бре, друже Симо, можеш ли жив да останеш с том тво Јом малом пензиЈом и са толиким трошковима?” А сад, кад сам наЈзад, сасвим случаЈно, добио само делић од своЈих пара сад треба Још и штампа да пише о томе где ћу са њима. Море, идите сви... А, ако те Још увек интересуЈе где ћу са ово мало пара па, да ти кажем: уплатићу за себе крематориЈум, па да се бар ова моја мученица не пита шта ће са мном мртвим кад већ целог живота није знала шта ће са мном живим! Ето, то ћу да урадим! А, ако нешто претекне ти скокни поново, па да попи Јемо за здравље!

Ваш Сима

Пјер као песник песник

(Како је Пјер рекламирао сокобањског ћевабџију)

Старом пензионеру чика Во ји Голубовићу, у Сокобањи, коЈи је пре рата био ћевабџија овде, исписао је у стиховима на једном дугачком платну његову ћевабџијску фирму наш познати сликар и карикатуриста ПЈер Крижанић. Пјер је као башски гост у лето 1938. године често свра ћао код чика Воје „на ћевапчиће“, који су заиста били „на гласу“. Једном приликом чика Војин син Миле, који је често био у Пјеровом друштву, замолио га да напише фирму његовом оцу, са неком лепом карикатуром. Пјер је то прихватио врло радо. На великом платну, поред Једне духовито нацртане карикатуре ~Паје и Миће“ (како се један заваља масним кобасицама, а други укусним ћевапчићима), Пјер је написао и овај стих:,

Путовао сам ноку дању Док сам стигао у Сокобању. И прошао сам много миља Све због Војиног роштиља. И поведох Пају, Мића Због чика Војиних ћевапчића.

Сто пут нек ми Дизнеј пише Не враДам се натраг више За мене је овде боље Храним се код чика Воје. Његов роштиљ нема ману Најбољи је на читавом Балкану „ПЈЕР".

Овај Пјеров натпис у стиху на чика Војиној фирми рекламно је деловао на бањске посетиоце. И чика Војина ћеваб џиница је била увек пуна муштерија. И Још истог дана до подне испродавао би чика Воја сву робу док је код осталих бањских ћевапџија остаЈала роба увек непродата, чак и другог дана, па би се често и укварила у летњим спарним месецима. Платно са овим Пјеровим стиховима и карикатуром у време рата е пропало, али многи оД старих Сокобањчана и бањских гостиЈу некадашњих његових муштериЈа сећаЈу се и данас Још радо ових ПЈерових стихова са чика ВоЈине фирме.

Светозар И. МЛАДЕНОВИЋ

Види ти, мој читаоче, "Пензионерског Петка"

Мој читаоче, ти ту можеш, је ли, да се снађеш, само ту треба... јер и пилотима се очи склапају, а замисли ноћно слетање, мој читаоче, и то. Мало се грађевинарима гледало кроз прсте... добро, то знамо, није се никад градило толико станова, само сада тре ба ти, мој читаоче да ухватиш шта Је то „здраво за готово“ и шта Је то „народно месо“, а шта су „лакша меса“. То Је стари израз иазива и, шта сам оно хтео да ти кажем, то треба више овако да се дотера у ред и не да се производи цвеће од пластике, Јер види, моЈ читаоче, овде десет дана ниЈе разведен ниЈедан брак... само то никако ниЈе у реду, физичка култура се продаЈе, моЈ читаоче, то Је редак пример каб што Је у Неготину, где су спортски обЈекти за све грађане отворени и улаз бесплатан, а на свим осталим, Је л’ те, другим ме- ' стима, а притера те па мораш е, ту не можеш чучањ да направиш а да не платиш, и то сам радиш сам платиш, а плаћаЈу и трећеразредне фудбалере и кажи ти сад мени, читаоче, кб Је ту изгубио себе а ко поштеног налазача... Је л’ и вештачка популарност Је почела да се љуља, то је дуга прича, али краЈ Је исти... а Јеси видео, моЈ брате, како се школуЈу аранжери и за њихово школовање радна организациЈа плаћа триста ’иљада месечно, с Једне стране, а с друге стране наши излози наметљиви и претрпани и ту Је сада велики виц јер не знаш треба ли ти жиро-рачун или мораш преко радне организациЈе то Јест ако Је имаш... кад оно шта ће ти и жиро-р тун кад немаш пара, моЈ читаоче, а кафа поскупела, љубав треба пустити у широко поље стварности, веруЈући да ме вуку за нос, и то Је.., шта сам оно хтео да ти кажем, мој читаоче...

Цига МШЕНКОВИЂ

Из чика Владиног дневника

ПОНЕДЕЉАК Нешто сам данас размишљао; ето, постоЈи табла, таблица и таблетина, баба бабица и бабетина, постоЈи корпа, корпица и корпетина, постоЈи магла, магличак и маглетина. А што се пензиЈе тиче, постоји: пензиЈа и пензијица. За „пензиЈетину“ нисам чуо. УТОРАК Стигло писмо од кум РадоЈа из Прокупља да би од и кума волели да им дођемо за Први мај. Ух, кажем, кад кума Нада изнесе ону њену, врућу погачу и сир. Триста калорија брате, брату! виче моЈа Цана. А после тога, колико за мезе, јагњећа цревца у сафту... А твоЈа Јетра! убацуЈе Цана. Онда јагњећа сармица и густо кисело млеко, па како падне на ону топлу сарму оно се растапа и само шапуће... А холестерин?! Холестерин ми скаче од твоЈе приче вичем Ја, пусти ме да макар густирам кад и сама знаш да нећемо ићи! СРЕДА Шетао сам данас Калемегданом па питам где је оваЈ, кажем има „дискос“, где Је онаЈ има „дискос“, где Је трећи опет „дискос“... Ја мислио они тренираЈу диокос, лаку атлетику, а њих, у ствари, стегло у леђима. Не волим те речи које човека само збуњуЈу. ЧЕТВРТАК Осим нас пензионера коЈи смо у пензиЈи, има и пензионера коЈи нису у пензиЈи. То Јест они су у радном односу. Али су у радком односу само по односу, али и не по раДУ, Јер не раде, то Јест примаЈу плату, а на расположењу су. —■ Па што не иду у пензиЈу? питао Је данас. Нису зрели за пензиЈу.

Што се онда не врате на посао? Нису зрели за посао. Зрелн су, изгледа, само за плату. ПЕТАК Читао сам оглас у ПОЛИТИЦИ, позивају се љубитељи оперске уметности, певачи, аматери или запостављени професионалци ради заједничког припремања и непрофесионалног извођеша класичних опера. Отрчим код Таушановића. Откад га знам пева те оперске арије. Ми се скупимо тако, па АЈДЕ КАТО, АЈДЕ ЗЛАТО, а он удри у ТРАВИЈАТУ. Јесте —*• вели, видео сам, читао сам, али не идем, чекам да ме позову. Зар не видиш да позивају. именују, оставио човек број телефона где да се јавиш. Нећу каже ја да зовем телефоном хоћу они мене да зову. Лепо је то кад неко тако држи до себе и чека да га зову. Али док чека да га зову могао би тамо већ да пева. А док сачека да га позову може већ своје да отпева. СУБОТА Стегла ме нека кијавица, зима ми нешто, легао сам са првим сумраком, па за данас ништа не бележим, а нешто нарочито и нема. НЕДЕЉА Водио сам данас Нађу у биоскоп. Да гледа Попа Ја. Седнемо лепо У аутобус, а она стално запиткуЈе где силазимо, где силазимо. Силазимо код Радио-станице, кажем. А зар нећемо код аутобуске станице? Силазимо код Радио-станице, а ту Је аутобуска станица. Значи ту није права аутобуска станица? А знаш, деда, каква Је раз лика између радио-станице и аутобуске станице. Код аутобуске станице стају аутобуси, а код радио-станице радио-апарати. Свашта!

Б. ЂУРИЋ.

УНУЦИ О НАМА Родитељи мојих родитеља

Наступило је изненада невреме. Нагло замрачење, па киша. Час у школи поремећен је на самом почетку. Сви смо погледали кроз прозор. Јак ветар праћен кишом повијао јКг и ломио гране на дрвећу. Све ређи пролазници склањали су се тражећи заклон. По највећем невремену нека жена изађе из једне од суседних кућа и упути се према школи. То је моја бака, сигурно ми носи виндјакну јавио се Саша. После неколико минута, неко је покуцао на вратима учионице. Била је то Сашина бака. Извините, ја пожурила да Саша не крене по оваквом без капута рекла је стидљиво, предала виндЈакну и нечујно изашла из учионице. Благо Саши кад има овакву баку узвикну једно дете, а затим наста жагор. Прекинуо сам разговоре рекавши да изваде свеске и оловке. Желео сам да искористим овај редак повод за писмени задатак. Задао сам им тему РОДИТЕЉИ МОЈИХ РОДИТЕЉА. Читајући касније њихове радове помислио сам да можда сви ти људи и жене вероватно и не знају шта њихова унучад мисле о њима. Деца то ретко кад умеју да кажу и покажу. Ето, то је био разлог да један део тих састава пошаљем и вама. Можда ће неко од ваших читалаца наћи себе у овим реДовим, а тиме и захвалност својих наЈмлађих за све што они чине за њих. Ево *неких извода из састава посвећених бакама и декама: Деда и бака су наговорили маму и тату да ми купе бицикл. Деку волим више од баке Јер нама унуцима допушта да јуримо кокоши по дворишту а бака не. Стела Абрамовић IУ2 разред Највише волим кад бака прича вицеве и приче а ми се сме Јемо. Сад између нас има проблем. Она воли драме на ТВ а нама су досадне. Ми онда попустимо баки. Зоран Миловановић IУ2 раз. Ја једнако волим и баку и деку. То су родитељи моје маме. Усташки гадови убили су деку од тате а бака је умрла природном смр-

ћу. Некад сањам како ме татина ма. ма милује и сстим ое татиниК дирљивих прича о његовим родитеЉИМI3. Александар Глушац IУ2 раз. Живот и пут мојих бака и дека био је јако тежак. Они су доживели тешкоће рата. Поштено су 'зарађивали за хлеб. Јелена Јурић IУ2 раз. Не бих волела да р*одитељи мојих родитеља умру. Болесни 'су тешко. Јако их волим. Зорица Обрадовић IУ2 раз. - Моја бака је специјалиста за колаче. Редовно облизујем прсте кад их једем. Она кад се разболи много се уплаши. Има тен као девојчица, Марин Петрић IУ2 рдз. Мој деда им;а година као и другЛито. Њему је лакше кад је пролеће па може да изађе напоље. Кад дође зима о« ослаби ими се уплашимо да се не разболи. Милена Иваиовић IУ2 раз. МоЈа бака ми је причала о партизанима. Деда је погинуо као партизан, она је плела чарапе, шалове и џемпере за партнзане. Татјана Игњатовић IУ2 раз. Сећам се баке. Била је то љупка старица. Често ме држала у крилу и причала ми причге. Сваке године на њен гроб носимо цвеће. Драго Пекез IУ2 раз. Мом деди дали смо собицу. Он има шећерну болест. Ја бих волео да што дуже живи јер таквог дедиЦУ нема нико на свету. Мџлан Радичевић IУ2 раз. Често са баком идем на декин гроб и носимо цвеће. Мој дека је био пензионер. Ја бих волела да је о« жив и бака би била расположена. Јасмина Секулић IУ2 раз. —Ја мало више волим баку него деку. Зато што је мој дека озбиљан и нема времена за шалу и да ми прича приче. Весна Костић IУ2 раз. Све баке и деке воле своје *унуке. Желе им добро у животу. Имам баку а немам деку. Жао ми је што немам али шта могу кад ми је таква судбина.

Припремио:

Ненад Продановик

унитељ

16