Arhiv UNS — Zabava
СТАМБЕНИ БЛОК ЗА ЧАЧАНСКЕ ПЕНЗИОНЕРЕ НАЈ3АД ПОД КРОВОМ
У просторијама Удружења пензионсра у Чачку затекли смо добро расположене и вољне за разговор потпредседника Удружења Владимира Вићеитијевића и благајника Милана Гавриловића. Они имају о чему да говоре јер се брига о 1.700 чланова удружења као и о многобројним пензионерима са поручја ове општине, из године у годину упот• пуњава. Наша заједница улаже много труда за потпуније решавање животних питања пензионисаних лица каже председник Вићентијевић. С друге стране, ми смо спремни да својим иницијативама убрзамо решавање свих, како то кажемо, заједничких проблема. УдружуЈемо средства, састајемо се, договарамо... Посебно треба истаћи предност сарадње са инвалидским пензионерима. Од ка-
ко смо удружили средства за стамбену изградњу, до тада нерешив проблем становања почео је да добија реалне изгледе да се у потпуности отклони. У кратком периоду подигли смо 106 станова, а путем кредита за индивидуалну куповину и адаптацију станова решили смо још 200 стамбених питања наших пензионера. У близини центра, свакоме падају у очи две модерне зграде. У њима станују само пен зионери. У оваквој стамбеној целини није редак случаЈ посећивања и траЈних пријатељстава између станара. УзаЈамне „ситне“ помоћи су свакодневне, редовно се организуЈу посете наЈстариЈима и болесним суседима. У ЈедноЈ згради су и друштвене просторије у коЈима се пензионери редовно састаЈу, проћаскаЈу, одиграЈу по партиЈу шаха...
Овде нам је з&нста лепо истиче Милан Гавриловић. Станови су светли и удобни. Живи се, како пензионери воле да кажу: „никад боље“. Многи су и преко 30 година били без честитог крова над главом. комисија за стамбена питаша одлучила је, иа једној од сврјих последњих седница да средства, којима тренутно располаже, орочи у банци и у наредном периоду прибави потребне дозволе за градњу новог стамбеног комплекса за пензионере. Иако се ради о суми од 1,5 милион нових динара, сматра се да ће домаћинским пословањем стамбено питање чачанских. пензионера, у веома кратком року, бити у потпуности решено. Радмила ДЕЈАНОВИЂ
СУСРЕТ С ДОМОМ ПЕНЗИОНЕРА У ОБРЕНОВЦУ ОСТВАРЕНИ СНОВИ
Дом пензионера у Обреновцу је у послед- I ње време, можда, најлепши објекат изграђен I у овом мирном градићу на десној обали Саве, I недалеко од Београда. ј У богатом зеленилу дрвећа, живи сада сто- ] тинак пензионера. Један од њих је и Божо Божић, витални 82-годишњак, а ипак курир Дома. Из града доноси ноцине и осталу пошту за станаре Дома и тврди, при томе, да му то није тешко, а и да јесте, он свакако не би могао живети без неког рада. Божић нам Је рекао и да су становници овога Дома правници, судиЈе, професори, ба- ј летани, глумци, новинари, радници, домаћи- , це и многе друге професиЈе. И Нада Гргићевић, социЈални радник има довољно посла. ( Корисници Дома су у прилици да Је стално нешто питаЈу, замоле и она стрпљиво, решава њихове бриге и проблеме. Некад су томе разлог посете, а некад телефонски разговори са родбином. Пензионери у Дому не плаћаЈу посебно употребу телефона, Јер како рече Нада Гргићевић, то им Је наЈбржа веза кад се забрину о своЈима, а та психолошка криза због бриге о њима наиђе врло често. ПОРУКА О ЦВЕЋУ И дом им Је сав у цвећу. Ходници, собе и терасе, салони, трпезариЈа и ресторан-дворана пуне су цвећа. Сви га негуЈу, брину о њему, том домском украсу, Јер им живот чини Још лепшим. Колико су они тиме заокупљени, показао Је недавно сам курир Божић, кад Је чак из Скопља написао своЈим друговима; „Молим вас, чуваЈте наше цвеће, коЈе нас је коштало мкого труда и неколико милиона старих динара...“ Написао Је тако Божић, а ниЈе, кажу, ни морао, Јер се овде сви о свему брину и то сматраЈу своЈим, па тако и цвеће Дома! КОМЕ ЈЕ ЦЕНА ПРЕВИСОКА СмештаЈ и исхрана, здравствеИа нега и све остале удобности у Дому коштаЈу пензио-
нере 680 до 1.020 динара. На такву цену, тешко би, у обиљу свега што се нуди, неко могао да се пожали, јер су у то урачунати и они телефонски разговори, услуге фризера, масера, лекара... БОЛЕСНИЦИМА У ПОХОДЕ Над здрављем ове сточлане пензионерске породице бде др Горица Петровић, Анђелка Цветковић главна сестра и остало особље. Негују их као децу. Заволела сам овај посао лечења стариЈих каже др Горица Петровић. Нико више не осећа потребу за лекарском негом него старије особе. Њих треба стрпљиво слушати, а када их схватим, лако и нађем праву терапију за њихово тело, а поготово за „ду[пу“> За здравствену негу су организоване амбуланте по спратовима. Пензионери који се теже крећу, не морају ићи степеницама, или лифтом са спрата на спрат. Лекар и сестра ће свакога дана обићи становнике Дома у собама, помоћи им ту ако треба. Овде чак и први становник Дома, баба Живка Бесић, своЈу младу лекарку назива маЈком и не трпи да ЈоЈ она због тога противречи. Тако каже социЈални радник Дома Нада Григићевић докторку зову све жене смештене у Дому. Она им Је заиста као права мајка, брине се о њима, баш тако, као да су мала деца. СУСРЕТИ И ИЗЛЕТИ Ускоро ће и топлији дани. Почеће поново излети и сусрети обреновачких пензионера >с осталим домовима. Прошле године су они трипут ишли у Аранђеловац, видели су и Врњачку Бању, Бању Ковиљачу, Нишку Ба њу, Делиблатску пешчару, па и Ђердап. То Је за њих благотворена промена, па сви, изгледа, Једва чекаЈу лепше пролећне дане, те да се и они, из Обреновца, опет отисиу на своЈе „занимљиво путовање“.
Милорад ЧУКИЂ
ДЕДА ЗА УЗОР
ПОРТРЕТИ
Седамдесет једногодишњи Петар Бановић, један од петорице преживелих Рома носилаца „Партизанске споменице 1941“, ратни војни иивалид и пензионер Врњачке Бање, у младости обућарски радник, није био
ДОБАР ИЗДАНАК РОМА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
поштеђен злопатње многих својих саплеменика. Рођен у Чачку, рањаван у рату, Бановић и данас осећа последице болести које га нису мимоишле у време ратних напрезања. После ослобођења наше земље, определио се за Врњачку Бању, поред осталог и због тога да лакше лечи те стечене тегобе. Али се убрзо саживео с њеним људима, организацијама и био један од најактивнијих заговорника живота у Врњачкој Бањи, у Управи Природног лечилишта где је био запослен. Прошлог месеца, на тридесет првом традициоиалном сусрету преживелих ратника Друге пролетерске бригаде на Златибору, Петар Бановић Је поново био у њеном строју, у друштву својих старих сабораца. Пошто му је пре две деценије умрла прва жена, оженио се касније угоститељском радницом Живаном, овдашњом мештанком. Сам без деце из првог брака, прихватио је Живаниног сина, снаху и њихово двоје деце као своје рођене, а за многе постао узор деда, јер не пропушта с децом шетњу бањским булеварима и стазама. О својим одликовањима и заслугама у рату иерадо говори, мада би имао шта да прича. Његова скромност и данас далеко сеже: мада су му већ нудили двособан комфоран стан у новоградњи, није га одмах примио, већ је то право уступио другој борачкој породици јер ужива, изгледа у гоме да и другима живот чини лепшим.
Петар Бановић, пензионер, носилац Партизанске споменице 1941. из Врњачке Бање
ИСКУСТВА ИЗ НЕКИХ ЗЕМАЉА ЗАХВАЛНОСТ ПРЕЦИМА
У ШваЈцарској друштво „ЕУРАГ“ већ поодавно издаје један билтен о искуствима из збрињавања старих особа у земљама Европе. Чланцце овог друштва се упознавају с новостима на пољу збрињавања сатрих у другој земљи, а онда, оно што Је добро могу да примењуЈу и у своЈоЈ земљи. Тако, на пример, у ШваЈцарскоЈ, у Генфу, из Једне главне болнице се готова храна разноси неким старим пензионерима и осталим стариЈим особама. Храна се кува, а затим разноси у пластичним кесама одмах уЈутру, Јер тада саобраћаЈ Још ниЈе узео маха, па нема великих сметњи, а храна се плаћа премд цени коштања, изузев за особе коЈе имаЈу могућности, да плате Још и трошкове превоза. Друштво о коме Је реч, има своЈе чланове-добровољце, коЈи одлазе кућама старих пензионера и тамо, ако треба, помажу им у одржавању реда по кућама, набављаЈу потребне, лекове, намирнице и остало што Је старим особама потребно. У ШведскоЈ и НорвешкоЈ старим особама обезбеђуЈу бесплатно лечење, иабавку лекова, негу ногу, а онима коЈи немаЈу довољно средстава за плаћање стана и огрева плаћају њихове општине. Пензионери сами имају одређену Пензију, али, ако су ожењени, а жена нема ту пензију мужевима се додељује Још 50 одсто од њихове пеизије, како би могли и даље да живе онако како су приближно живели док су билИ у радном односу. У ДанскоЈ, пак, пензионери имаЈу и бесплатну карту за узимање књига за читање, повластицу за представе у позоришту, биоскопу... У тоЈ земљи, пензионисани професори или други стручњаци из разних области науке, технике и остали држе разна предавања из разних грана науке за младе и тако доприносе друштву, а повећаваЈу и своЈа новчана примања. У СавезноЈ Републици НемачкоЈ, у Штутгарту, инвалиде рада с малим примањима запослили су око паркирањд и чувања аутомобила с дневним радом од 4 часа, а за то им се плаћа 6 марака на час. То примање им не утиче на њихова редовна примања из пензиЈа, Железничка управа у СР НемачкоЈ, одобрила Је пензионерима путовање с 50 одсто попуста у време када нису државни или верски празници, изван туристичке сезоне. Кажу, железничари су на таЈ начин остварили велики приход, возови су редовно пуни, а и пензионерима Је то добродошло да ЈевтиниЈе прођу приликом обиласка своЈих рођака, приЈатеља, док је железница била у добитку. Према поменутом билтену друштва „ЕУРАГ“ и у неким другим земљама се слично ради на побољшавању услова живота сгарих особа и пензионера. Чини се то и у пашој земљи, али би се преко овог билтена, можда, могло сазкати како се може учинити и далеко више, ако се не занемаре добра искуства других.
Жарко ПИПЕРСКИ
6