Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за псторшју Српске православне карловачке митрополије 47 _р : 1 ;

ДУЖНОСТИ И ПРАВА

народно-митрополитсних секретара.

Од свију досадањих Дрхиепископа — Митрополита и Патријараха, најуреднији и најтачнији су били Митрополит Мојсије Петровић, Вићентије Јовановић и Павле Ненадовић.

А особито Ненадовић, који и данас служи за узор Како треба »званичити«.

Вићентије је уз осталу своју тачност и ревност у засебан протокол што се налази у патријарашкој библијотеци дао уводити све уговоре што их је склапао и склопио не само са својим и народним секретаром, него и са свима својим дворским млађима.

Из исте ћемо протоколе овде навести под |. угововор са секретаром Гаврилом Јураиц-ом — Јуарецом —, а под П. уговор митрополита Павла Ненадовића с његовим синовцем Павлом Ненадовићем.

Митрополит је Вићентије тачно и потанко у уговору и сваком своме служитељу навео и све његове дужности и право његово; а ми џанас поред толиког нашег саборисања, не доспесмо да ни једном народном чиновнику одредимо тачно његове дужности и права (плату смо им одредили). :

Ми обично прво бирамо »своје људе« за извесно место, па им тек доцније онако од ока одређујемо и дужности, које они ако им се не свиде, не ће ни да усвоје, из чега се рађају само конфликти.

Ми се задовољавамо општим фразама у навађању дужности појединих чиновника, дочим су речени Митрополити тачно и потанко навели дужности и народно црквених секретара.

За истиност ове наше тврдње, нека говоре сами уговори.

1. Уговор са Јураицом — Јуарецом. (Копија)

Понеже наш всенародни секретар Г. Гаврил Јураиц вјерно и вредно нам јест једанаест година служио (по овоме је ступио у службу под митрополитом Вићентијем Џоповићем 1720.), зато саборно промотривше за унапредак службу његову, повисити плату за труд и службу. И тако сабравши се ва генералном конгресу зде в Карловци опшчим договором с погодбом учинисмо на гредушчее љето јему плаћју годишчнују 700 фор. словом седам стотина фор. с том кондициом, да сваке партикуларне ствари или око краине, вароши, манастира или други кои припетиа окром обшчаго народнога посла кои би что тражити имјел, такови дл'жан будет јему диурну давати на дан два форинта из коеј диурни он дл'жан будет хранити се и возити и сав трошак на себе употребливати до савршениа дјела и где би срећно совршил дјело то лишкрециа јего на воли человјеку оставља се противу дјела и дискрециа. Такожде когда би со Дрхиепископом или с народни депутирти у Беч пошел обшчего ради дјела: тогда да неима диурне кроме да се контентирује с јелом, питием, квартиром и вожењем. А ако би послат био сам у Беч, то јему потреба одредити приличну диурну, како может