Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије 53

нем опсовао мајку и оца и проча швабску; а наипаче да са роптанием и потребнаа слугам неконтенто с бешчастием дае, како освидетелствовал мундкух Бартл, лакеј Андраш и Карл, сего ради судихом: речени.. Томо да биен будет, да му се ударе 24 шчапа пред всеми слугами, на образ свима. Обаче паки понеже предречене слуге обшче молиша их ДАрхипастирство за отпушчение сагрешениа Томина, и да му се милост сатвори, и сатворивши милост Јего Архипастирство и простил јему тим начином, да во напредак ашче сице или другојачие против указа свое службе сагреши, да лишен буде свое плаће и изгнан. Дано јаже верху Петар Ненадович с. р. ДЕМ. Генерал ексарх.

(Цела ова пресуда написана је руком Ненадовићем.

Петар Ненадовић генерални ексарх, потоњи митрополит Џавле, тек је 16. 1736. свечано у присутности митрополита Јовановића и владике костајничког Стефана Љубибратића био пострижен у ман. Раковцу за калуђера. У то је време, а и доцнији био обичај, да дворски црквени часници, нису одмах ступали у калуђере, као доцније и данас, него тек доцније пробавивши више годана у дворској служби, као н. пр. ексарх и провинциал Синесије УКивановић 16. Маја 1737.; Мојсије Путник архиђакон и Вићентије Јовановић — Видак протођакон 1. Нов. 1739., а 2. Новембра исте г. ексарх Арсеније Радивојевић. Сва су ова четворица постригли се у ман. Раковцу.)

ZE —__ —

писмо

митрополита Стратимировића о народној библијотеци.

24. Децембра 1791. писао је митрополит Стефан Стратимировић епископу Ердељском Герасиму Адамовићу, и у своме писму одговара му, зашто му не може послати Историју Бранковићеву, коју је искао Герасим да му је пошље.

Исто писмо гласи: |

»Mos премногач дђла, имиже почти оборен есмљ удержала мене доселЂ, да на два Преосвиценства вашего дражаћшал Писантч ФвЂествовати немогохљ. КасателнЂ до первагео имЂлбн многал вами ради онаго АДгПоша писати но мислим сада уже касно бедетљ и поистинЂ 18 и небедетЂ ползи чтолибо предлагати: Ибо ти иодје дабн и могли чтогодтЂ тешко сотворити бедетЂ но напболше бм било кадабисте могли у Беч Фити но и сје они мечно допустити ОедатЂ, а непишетеми в. П. естли вамЂ чтогодЂ Г. канцлер Телеки Описао, небили вами (тУд8 дозволенје доити могло. a

За Бранковича Историо премда да е она овде, но бедвћи да ешце прежде смерти почившаго Г. Дрхјепископа (Мојсија Путника + 28/6. 1790.) всх книги Народни Баблиотеки не били у Карловцима но рат-· наго ради времена находилса у Сент-Андреи и топрвљ у Мано мЂслц семо принешена, овде пак како нема никакове собе 4 онихЂ опалбнихт готове, тако еднако стое неотворене у фршлогима а незнасе у коембе фршлоге, тко ће пакљ сада у ово зимнђ време наполо толике книге