Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
84 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије
га новини неимамо Фкромљ злодЂја умножило се всјоде, како и вчера принеше хаидци (пандури) 6 глава пестаиски, межде имљ и харамбаша Левча погине љ, и Онеше ихт шотрост_рано у град.
С тим Фкончевакоћи Фстао — —«
18. Јулија 1731. писао. је Андрија. из Карловаца будимском владици: „Послато книг ТранквилиФн TO IršMaHš Прохору GewчинскмБ вемБ днесв примил5, за кое благодаримБ HO премнога что сте намБ учинили лобавр послати, на прошадших пошахђ есмо В. П. и два писма писали и послали, мбаче ни на вдино Фвђта не примихомљ, за кое смо писали В. П. како за преставленте нашего ктца господара Боже, беди вме вечнан радост, такожде поради плоче на гробв, да би сте дали заповедити протопопи Нестор“ да нарвчи. За кое не вЂми встели В. П. та писма примили, семнен:е имамо, что на њихв Фвђта не примихомљ, молимБ да намђБ о сем за cile известите. Поради дјакона Лоанна вашего п. како всмо примили писмо о Г. ка питана сегединскаго УКивана Стојановича да се тамо находи у Сегедине у школи латинско, и Фвамо не хошетБ пршити, говорећи да у Сегедину болше хошцетв учити се латински нежели здћ у Карловци, зато приглашвемо В. П. и на промотренте оставлнемо понеже ми писавше за вго Г. капетан тако едкзира се да га послати не може, за кое нерасжденје Фставламо В. П. и развмевши ( памана Прохора, да тамо по мало рибе мбретаетсе и поскбпо, за кое хоћемо слекити В. П. и неколико лћпи велики шбвка бедемо ,осешити и послати во прочемљ что можемо не хоћемо се бранити, само заповедаите. С коимБ џстаемо понизнеишти раби | | | Андре Аванастевињ с. р.
цел. с. дес,
Петр'Ђ Ненадовињ с. р. цел. с. дес.
23. Марта 1732. писао је из Карловаца истом владици писмо у ком му рече и ово: » — — но доста немирни 4 проклети пбестаиа, несмемо никако помолити се ванњ вароши, прете намљ что смо неко клетвено писмо за их пошилали по вароши .и сели Ф лица их ApxinacrupcTBa. Oa uylO HXB GCTb MHOTO, HOTĆpa MHOTA. Что в ихв тражила вств Фномадне повратила се коих нигде ние трефила, по сели JHONC жеге, пале, убиато, Милића у Белегише на место убили, Божу у Бешки на мртво име испребиали, богБ вђств бедетли мстати, и узели 100. дуката и 1000 фор. уценили. Ниџва зла дђла неможе се исписати что зло чинетБ, нити се сад зна попв, ни калоерк коего не био и нетимато«. 1
У писму од 16. Марта 1734. из Београда 'истом владици у Бечу, рече: »— во здравии всмљ тачијо во тежкои и прискорбнои скорби, кое све Флагао на всехБ видешее око и на присне свое благодБтелЂ и патроне, како првее на ваше пр. Ф новинБ никоихБ негаЂ | неимамљ amb, но слава Боге да ихБ Архипастирство (митрополит) ес8 здрави и вршшки, тако и по дворе братји свтБ вса во здравии, тачијо нашБ ЕдархБ Стефанљ тамБ по указе их Архшастирства тамо и бедетв скоро прити капеланомљБ бити«, :