Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

86 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

извод

из привилегија даних српском народу од римских императора Леополда од 20. Августа 1691, Јосиња од 9. Новембра 1706. и Нарла од 9. Онтобра 1713. и позив цара Леополда од 6. Априла 1690.

На захтевање и жељу посланика на народном сабору 1744., а с дозволом царских комесара барона од Енглсхофена и грофа жупана Патачића, допуштено је да изасланици и пуномоћници народни Павле Ненадовић, владика карлштатски и патријархов генерални викар, Јован Георгијевић архиђакон патријарашки, Арсеније Вујић оберлајтнант потијске крајине и Андрија Андрејевић кр. постфелвалтер у Петроварадину и спахилука Уфелова карловачког администратор, могу отићи у Беч и молити, да се могу штампати с латинског преведене на илирическо-српски језик дароване српском народу привилегије од римских царева Леополда, Јосифа, Карла и царице Марије Терезије

Дворска унутарња канцеларија дозволила је још 24. Апр. 1743. да се оне могу издати.

Штампање је — управо литографисање — обавио у Бечу 1745. Христофор Жефаровић, илирическо-расиански општи зограф, а превео их је на славенско-српски Павле Ненадовић патриарашки писар.

Прво су штампане привилегије на 26. стр. [0]. а за тим ЕкстрактИзвод пунктова привилегиалних.

По наведеном наводу, превео је Павле Ненадовић како речене при вилегије, тако и екстракт-извод.

Кад је он то превео т. ј. или 1744. или раније, не вели се.

Ну, како се у патријарашкој библијотеци налази један протокол о вођеним коресподенцијама митрополита Вићентија Јовановића из Београда од 14. Октобра 1734. до 13. фебруара 1736., и у њему се одмах на другом листу наводи у наслову наведени екстракт извод, започет руком тадањег митрополитова генерална ексарха Павла Ненадовића потоњег митрополита — а продужен другом руком; биће да, је њега саставио сам Ненадовић.

У осталом, саставио га Ненадовић или ко други, главно је да је већ 1734. постојао извод из привилегија у славено-српском преводу.

Па, како се исти у нечем разликује од поменутог штампаног 1745.; то ћемо га овде у верном препису навести.

Извод овај од 1734. има 25 тачака, дочим онај од 1745. има 33.

Сам извод гласи:

EžcrpakT5b

пенктах привилегиских славнаго Народа илирико србскаго, чрезБ ЛеФполда блаженја памети римскаго императора 20. Дуг. 1691. милостиво изданних, вшце же чрез Јозева, кепно римскаго императора и крала блаженти памети 9. ноемвра 1706. и нинђинаго царства Оцаго величества нарочито 9. (OkroMBpla 1713. милостивеише потверждених и чрезБ светлих канцеларјах внетрено дворске, воинско дворске, кралевске мачарске и коморски издатихБ.

1. Ми Лешполд5 Божјтејо благодатио избрани римски императорБ, всегда прибавителљ, 8 Германши, Знгарти, Боемиже кралБ и протчаа, протчаа, Почтеннома, Благочестивоме, намљ возлјобленомб, – Арсен