Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

122 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Ad 22-dum (22. По овом 58. прошено: Против Правил Соборов свјатих Отец нашеја Церкве Епископа от једне на другу наипаче бољшу Епархију не преносити.) Веу diesem &. muss ich in alltiefester Ehrforcht eroinen, dass dem резапјеп Шупзсћеп СЈего ипа Nation sehr schmerzlich falle die neueingefiihrte Transferirung deren Bischofen, von einer Dioeces in die andere, und besonders in eine reichere und mehr tragende; weilen andurch denen Kirchen Gesetzen Graeci non uniti ritus Ofentliche Gewalt beschehet et Can. Apostol. 14. Concil 1. Nicaen. Can. 153. Conc. Chalced. Can. 5. Conc. Antioch. Can. 21. et Carthag. Can. 27.

Dahero auch die allerdemithigste Bitte eingeleget wird, Ihro k. k. A. Maystt geruhen wollen, diese gesetzwidrige Transferirung pro futuro allergerechtest abzustellen.

Ad 23-tum (Osaj nmaparpab приличњеје из Регуламента изоставити или повина обрјетшасја Епископа самаго наказати, а не све сице безuecrara) kommet nur allerunterthianigst zu erinneren dass, durch diesen S. die gesamte Bischofe unschuldiger weiss prostituiret worden, da es sich vielmehr geziehmet hdatte, den etwa schuldig betrettenen allein behorig zu bestrafen und nicht alle firr einen. (Наставиће се.)

Где је била резиденција Архиепископа-Митрополита од смрти Арсенија Црнојевића до 17137

Познато је да патријарх Арсеније Црнојевић по своме прелазу 1690. — на ову страну не имађаше сталног места свога пребивања своје резиденције.

Умесно је за патријарха Арсенија рекао Иларијон у „Шематизму“ архидијецезе карловачке за 1884. на 9. стр.: „Патријарх Арсеније Ш. није се нити у ман. Врднику нити у Ораховици стално наместио, и ако су му та места одређена била за становање, нити је имао праве резиденције своје за труднога живота свога у Угарској, већ је пребивао краће или дуже време у Сент-Андреји и Ковину на острву Чепељу, у Сирчу у Славонији или у Срему и у Сечују у Барањи; а понајвише проводио је на путу, обилазећи своје верне по многим крајевима расејане, или тражећи помоћи и заштите цркви и народу своме у. Ђечу“.

По смрти Патријарха Арсенија (“ 26. октобра 1706. у Бечу) морао је митрополијом управљати Стеван Метохијац, бивши митрополит нишки и белоцрквански, кога је патријарх Арсеније поставио за епископа Београдског и Сремског и кога је цару Леополду 1694. предложио био за сремског епископа, што цар није хтео учинити, него га је својом дипломом од 4. Марта 1695. потврдио за епископа Горњокарловачког и Зринопољског.

Метохијац се кратко времена задржавао у Хрватској — а биће да није ни отишао тамо — „јер га већ пре 1700. налазимо опет у Срему, где је све до 1708. т. ј. до првог изборног сабора у Крушедолу (7. Јан.), као »Сремски Митрополит« владичествовао«. (1. с.) Где је пак за то време Метохијац седео; то још не знамо. Можда је седео