Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

18 Архив за историју брпске православне карловачке митрополије

ком оци и бог(ојмолце патрзархе Србскомв г. г. АДрсенпо Чрноевиче и при Митроцол:те Србмском8 г. Стефан“ Метохтиц8, Фбновисе св. церковв архангелска Монастврљ ковилска — ва лето 1706.“ („Летопис“ за 1828. ч. Ш.).

3. Царев комесар воени саветник Опапеш каже у својој релацији од г. 1708. о одржаном у Крушедолу изборном конгресу, да су га дочекали 4 епископа: Исаза Лаковић, анополски, der ап деге Stephanus Methotias aus Syrmien — —“?)

5. Стефан Метоиац потврђен је дне 20. Јунија 1708. од тајне дворске Канцеларије за епископа Бачког и Сегединског.

6. У „Гласнику срп. ученог друштва“ У1. књ., штампане су записке неке, које су се нашле међу артијама владике Мушицког. Ту се на стр. 48. каже: „Стефанљ Пећанинњт МитрополттњЂ Сремски и Христифорљ епископ Бачки по Митрополитћ Исаши администрирали Архјепископњо“, но у Протоколу, који се у овдешњој патријарашкој библијотеци чува, из ког је предпоменути »Редњљ и извбђстје Архјепископа“ исписан, избрисано је „Стефан Пећанинљ Митрополтљ Сремски,“ те је на страни написано: „Стефан Метохтацт Епископљ Бачки Ф 8. Ауг. 1708. до 27. Апр. 1709. — преставилсе вљ Карловцђх 27. Апр. 1709. и погребент в мон. Реметђ“.

7. На стр. 56. реченог „Гласника“ стоји: „Ш. Епископи Карлштадскји: 1. СтеФанЂ Метохјацт Епископљ Карлштадски и Зринополскши и обшценароднето · привилегл1его (од 1696. треба 1695.) конфирмиратт,“ а на стр. 77.: >Х. Епископи Зринополскти и Костаћничк1и: 1. СтефанЂ Метохзјацњљ«, которми како АрхивпископЂ (2) преставилса †уесћић Апр. 1708. (2)“, а на стр. 61.: „У. Епископи Бачкти: 2. СтеФанљ Метохјацњљ Епископљ БачKiM, на презентацио митропошта И. Даковича конФИРрмиратњ чрезљ канцеларпо Унгарску 20. IšHia 1708.

То је био прави Сћатејеоп.“

Оволико Иларијон о Стефану Метохијцу.

О њему је говор и у „Архиву“ за 1911. на стр. 123/4..

На поменуто Иларијоново писмо и прилог, одговорио му је владика Грујић ово:

Љубезни Иларионе!

Примио сам писмо ваше заједно са приметвама о Стефану, Митрополиту Сремском. Из свега излази да је то био Стеван Метохијац; али некако непоказује се, зашто се назива митрополитом сремским: а то је управо оно, што би нам требало знати.

Да није он био у Срему пре, него што се преселио Патријарх из Сентандрије у Крушедол, и може бити и пре него што је прешао из Пећи у ову земљу; јер ово је спадало све под пећку патријаршију7 Па после морао је уступити Сремску Диецезу и Митрополију Патриарху, а он добио костајничку и бачку диецезу, и поред тога задржао титулу сријемскога Митрополитат Шта велите на тог Како би било, да се уверите о том путем истраге историчке !

%) Овај је извештај штампан у „Беседи“ за 1869. у бр. 11. 12. и 13. а дотично се место наводи на стр. 175. Уред.