Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

с ИН и

Ја све мислим и велим, да се не назива он Митрололитом Сремским узалуд и да му је остављено та титула по свој прилици зато, што су се надали још онда да. ће се вратити Патриарх у Пећ, као што им је обећано у Повластици; па ако је и примио међутим другу диецезу, али свакако се осигурао, да му не преотме други ко митрополие Сремске, ако би се вратио Патриарх из Срема у Пећ. Гледајте да уђете у траг томе „Вездђ сутцему “!

Хвала вам у осталом и на тој муки, коју сте поднели око изТраживања тога, и на лепим жељама, које сте ми изразили том приликом. Мала је свеза међу нама, и свеза духовнога очинства и синовства, али ја се поносим и с том малом свезом и радујем се, што се оплела она међу нама. Будите уверени, да ћу ја учествовати увек у судби вашој онако, као што учествује отац у судби сина свога, који заслужује подпуну љубав његову.

Напредујте и даље на путу, У кои вас је увратио дух ваш, то је жеља вашег искренога ·

У Пакрацу 8. Јануара 1867. Никанора с. р.

* x %ж

Да ли је и шта је Иларијон на ово писмо одговорио Никанору, не знамо.

Иларијон је доцније у „Шелматизму“ sa Архидијецезу карловачку за 1884. годину, у чланку » Кратак исторички нацрт Епископата У Срему у опште и напосе Сремско-Карловачке АДрхидијецезе“, рекао све оно о Стевану Метохијцу, што је владика Никанор желео знати.

А и ми смо у кратко то његово причање о Стефану Метохијцу навели у „Архиву“ за 1911. у чланку: „Где је била резиденција ДрХиепископа- Митрополита. од смрти Арсенија Црнојевића до 171274 стр. 122.—126.

У „Стари српски записи и натписи“, издао их Љуба Стојановић у П књ. Београд 1903. наводи се СтеФан Метохијац под бр. 2147., где се наводи рукописна књига „избрана различна слова, 1704. у Будиму од „ђака Вељка Поповића“, и запис Вељков, у ком вели да је и он допратио тело патријарха Арсенија у Крушедо, и да је „сан презвитерства mmcHpia-w (5 прђосвешценнаго г, митрополита Сремскаго кур СтеФана.“

Под 2152. запис СоФронија (Подгоричанина) владике шлавонског — потоњег митрополита —, да га је у Крушедолу 17. Маја 1705. на Спасов дан посветио патријарх Арсеније „и бехоу архиереи Стефан митрополит сремски — —.% ; -

Под 2159. запис у рукописној књизи ман. Ковиља од 1706. у КОМ се вели: „— — и при митрополите срђмскоме Стефана Метохјица,«

Под 2167. наводи се онај запис, ког је навео и Иларијон под 2,

Под бр. 2198. запис из рукописне књиге што ге налази у Карловцима, где се вели: „Лето господне #8 (1709.) w. Anpuxma #3 (27.) престави се прешсвецени Митрополит СтеФан 8 вароши Карловци, погребен 4 манастире Ремети.“

У нашој књизи »Опис сриских фрушкогорских манастира. 1753. 2.“,

Карловци 1903. спомиње се митрополит Стефан Метохијац на овим странама.

*