Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 67

КНОРЕСПОНДЕНЦИЈА

патријарха српеког Арсенија Јовановића 1У. (Шакабенте) од 29. Септембра 1742. до 20. Октобра 1748.

Ми смо у „Срисколљ сиону“ за 1907. (стр. 342. 362. 393. 409.) навели кореспонденцију патријарха Арсенија ТУ. из Беча од 7. Фебруара до 8. Маја 1741. године.

Овде ћемо да наведемо кореспонденцију истог патријарха из Карловаца од 29. Септембра 1742. до 20. Октобра 1743. године, која се налази у патријарашкој библијотеци.

У истој се већи део односи на патријархову кореспонденцију с посланом у Беч народном депутацијом, коју је по тврдњи Милутина Јакшића у делу: „О Арсенију ТУ.“ Карловци 1899. стр. 34. изаслао: „патријарх, бачки епископ Висаријон Павловић, бивши нишки епископ Георгије Поповић и неки српски војнички часници, кнезови, игумани и протопопи“, и у којој су били: „Павле Ненадовић, новопосвећени епископ горњокарловачки, архиђакон Јован Ђорђевић, обркапетан потијски Арсеније Вујић, администратор карловачког спахијлука Андрија Андрејевић и секретар народни Јона Крижар.“

Пуномоћ је тој депутацији потписана у Карловцимм 20. Септембра 1742. са задатком да ради на потврди привилегија и да тражи допуштење за народни“ сабор.

Занимљива је патријархова кореспонденција о дезортовању (бежању из војске) вараждинаца, који су се налазили у Шлезији. Узрок томе дезертовању биће народна побуна у малој Влашкој (западној Славонији) од 1742. коју је описао Фрања Ваничек у својој „зрестајсезећсћје аег Ми иагргепгв“, Беч 1875. 1. стр. 481.—487.

Иста патријархова кореспонденција одаје га као наивна политичара, кад је он могао веровати у оно, што је „сладио“ налазећим се у таборима, што их све чека — код куће.

Пре него што исту патријархову кореспонденцију наведемо, не можемо а.да за боље разумевање тадашњих прилика не наведемо ово:

Како је и у то време (1742. — као и иначе и пре тога и после тога — владала велика завада међу патријархом Арсенијем ЈУ. и осталим владикама, и како су мање више све тадашње владике мрзиле на владику Павла Ненадовића; није чудо и што им је било противно, што је баш он изаслан у Беч, те су хтели да подбуне народ против одређених изасланика.

Чувши за ту њихову намеру бачки владика Висаријон Павловић, писао је осталој браћи ово занимљиво и родољубиво писмо, у ком им је доставио и како је обављен избор поменутих изасланика и шта је њихова дужност.

Исто гласи: •

Преосвјашчениј и Богоизбрани Господин Мње в Дусје Свјатјем Г. Брате љубезњејшиј!

Сеј настојашчиј всемирниј рождества Христова праздник и ново-~

наступајушчее љето с праздником св. Богојавлениј, приносјашчија