Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

202 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

тога с ове стране исправа хоће бити, надјеемсе получити, и вам послати да способњее знате НАРВА у свое јему време, и скоре конфирмацие ходатајствовати.

За народних же Привилегиј потврждение јеште из начала вам препоручено и крјепко наложено било, да би чисто и у своем правом толкованију извадило се, тако и гледајте чистити, и очиштати от дификултета маћарских.

У пункту за собрати се членом от народа код нас и разговорити се о предлагаемих их за штабилацију и ајнрихтунг краин, за сабор, за новце и проч. народу нужднаја имамо пак јавити, да ми у надежди бивше, прошлим четвртком сви потијски и подунавски Г. Г. капитани здје да соберутсе, им нечајано и неотложно на час на пол, ордер стигао свим коликим аузмарширати на страну нам невједому, коим случаем и Г. Г. штабсофицјери и пак сад речени Г. Г. капитани сваки от своего дома по кр. службах суште удалени, нужда јест пак таковому потребному састанку разговору на далше ОТЛОЖИТИ се.

И занеже оваково аузмарширание невиди се да је на једном или два дни, но и дуго продолжитсе, и наша тако благо и похвално намјеренија за чин воинствена срећа, на долго би се отложила и ничто бисмо неуспјели.

Тако ми само от стране наше до времена, и их от кр. и от сад указатих служб повраштених, к првому нашему датому мњенију, ово за благорасудивше долажем вам, да свих краин милитари и начелници их междусобоју и тако на скупу будићи, сложет се, договорет се и сачинет предложение свое с протестациом, за јеже не комендирати се от прочих, развје от своих штабсофицјеров и кр. двору управо да доложет; аште ли би се несаизволили управо тако долагати, то такву протестацију аутентичну кад би су нам доложили, и зактевали преко нас овако да се солицитира, те бисмо се ми тому интерпонирали, ходатајствовали и тражили, воинство рода и благочестиа нашего утјешити. А о састанку кад бихом отлагали, за тим разговарати се, вјеру имите, да ва вјеки ничто неуспјеем, понеже ово сви офицјери сабрати се не могут свагда у једно, ово пак краина без друге штогод чинити немоћна.

За новце ви само спомињете да су от потребе, а нам то свак дан неизбива из памети старанис, коим начином не оставити, ни пресјећи дјел народних, но что учичити, сами неимам, епархии нашеа сремскиа клер и народ пак в вторим собранием помошти на негодование бихом подвигли, а прочи вси у раздору и побашка, да аште бихом ми са Сремци на служби не били, ни начела би дјела не било.

Но у свој овакој нужди једно врачебно љекарство нас тјешит, что г. Вуић тамо и Г. Администратор, а и ми от них никуд неотступали, и у случају нужде с полу с ними подписати се будем, кад би су потрудили се наћи у зајам под интерес, косе ако се не би баш сад прикупити овуд могло и наплатити, то када би Бог дунуо сад проуказатом у Р. 5. приликом, те би се сообштили, била би надежда да кредитором исправити. Инаго посредствија незнајуште, утјешаем се, и ви труда непоштедите и тако останем —