Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

224 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Ну, пошто ми нисмо злопамтило, и ради смо сваком помоћи, то ћемо за љубав Срба Панчеваца навести овде поменуту „Облигацију.“ Иста гласи: „Ме долвб подписавшеса обоаго чина тако Милтарскагф тако и Камералскаге ебћштаемса да в' напредљ по изшествзи Попа Ерема из вароши Нашел вљ мирћ и тишинћ, вљ мобвЕже и согласји Пребшвати Бвдемђ, и Аште онђ Попљ ЕФремђ паки к намљ невозвратитса, А ми почали бео в' напредђ конфвзно помежда себе или со свиштенницњ, то не токмо двховнаго Флечени Но и штрафв каковђ бн се Ф Господина Архјереа (Георгија Поповића) на насљ наложилљ терпфти «бћштаемси: Придет ли фбаче попљ Ефремљ в' варошђ нашв, то ме в' напред Аште он конфвзле · почеласа вина оџповаемђ небвдемљ. Болшагоже ради вђрованја собственима рзками и Печатми и крести соутверждаем.

В' Панчевћ 238. Декем. лфта 1746.

М. П. Маринко Николич М. П. – деедорљ Калович кнезђ варошки Панч. капитанђ М. П. Георпе Давидович М. П. Стоичета Дмитрович М. П. – Дима твторђ + Јованђ Капитанович + Стођко Радановљ + Радован Ешкутђ + Андрен Михаиловичђ + - | Танко Раткович + бдгнанљ Стоикович + Сава Раткович старм кнезђ - Спаса Бркић.

Оригинал се ове облигације налази у патријарашкој библијотеци.

Из горњих се потписа види, да су ови потписници облигације били чисти Срби. Једино се не би могло тврдити за Диму тутора, који је морао бити од „грћко“ или цинцарско и можда су његови потомци данас најжешћи Срби.

За чудо, још су се 1746. знали Грци и Цинцари, којих ако ЈЕ у једном месту било ма 2—3-па, да се дочепају туторства у српским општинама.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ.

Пошто је добар део наших претплатника послао претплату само на по године, којима овим бројем истиче претплата; то се исти учтиво умољавају: да

изволе послати и за другу половину године 3 К. УРЕДНИШТВО.

„Архив“ излази месечно на два табака. Цена му је на годину за Аустро-Угарску 6 К., на по године 3 К, за остале земље на годину 8 К, на по године 4К. — Вересије нема. — Писма плаћена шиљу се уреднику. — Не плаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају. |

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима. 1912.—285.