Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

240. Архив за историју српске православне карловачке митрополије +

Слава 1. Еећогшт

П. 5упах ћагшп

Ш. бтаптанаја ши

ЈУ. Рапејраајагит

У. Мпог — рагујајатшт

МТ. Цереп(ев.

1. част школи славено-граматическија.

2. част склоненистов

1. степен псалтирскије школи канонистов 2. степен псалтиристов

3. степен часословистов

4. степен букваристов — издао и ове значајне циркуларе:

1.

Благоговјенствам и христољубиам вашим јесмо многократње и устмено и писаниами објављивали, а и ви сами очима видите каква школна наука плоди имјеет, гди они свое рачитеље на толика великаја достоинства временаја и вјечнаја производити силу имаде, како у других народах сви видимо да кои су у школах училисја и приљежно учили се научени изишли, возводе се на официју како у воинственому равно и у провинциалному роду, идјеже научени господују и прослављајусе, чим могући јесу Богу и цару словом отвјет о пристаничествје своем дати, јештеже и прости поданици кои су от дјетства у школу ходили и учили се могући су дјецу своју јавним начином в должностех духовних и свјатских обучати, сљедователње доволно прилике имадемо, како от паорскаго состојанија кои су се учили у велика духовна и мирска господства и богатства и поштених производе се, а наипаче школна наука и души главно добро јест, занеже учени христианин знает себе и свое домашње у закону православном утверждати в познании творца и Бога своего пребивати, в заповједех Божиих и церковних обучати и по тјема живити, свјаштенов писание разумјевати и отуду великое божие и родје человјеческом промотрение, и спасениа нашего таинства познајући вјаштше и вјаштше, подвижетсја к славословију Бога и показуетсја прави Христианин бити, сљедователњеже Бог таковому ученому христианину, у сваком дјелу јего дает благословенис и напредак на овом свјету и последак тамо царство небесное от коего болшаго њест человјеку утјешениа, тако јавно види се да свему тому добру главна причина и узрок јест школна наука и свјаштеное писание.

Ми убо како духовни Архипастир попечениге от цјелаго 06штества нашего православнаго благостојниа носјаште первјејше о школах и учении имјеем да би и наш народ у том оскудан не био, нити довјека сљепотом разума одержим бивао, но паче умнима очима прогледао, и о своему напредку преко своих синова на своем и туђем јазику пословати и радити могао, и да сви духовни и мирски поглавари и подначални науком украшени будут, како би тим лучше слава Божиа возвишала се и служба царска мудрие оправљаемо бивала, а пак похвала и дика цјелому народу от рода в родове цвјетало.

(Наставиће се).

ЋЕ оу