Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

______Архив за историју српске православне Карловачке митрополије _ 253

ниц колене приклињајући и са плачем молећи се в. п. бога ради неоставите нас у таковој теготи. Ц ;

Мимо све остале краине и свештенике незабудите нас сиромае свештенике поморишке краине. Мјесеца Септемврија дана 4. лета 1722. у Араду. ;

Смјерени служители вашега прјеосвјаштенства протопопа Максим са остали свјаштеници полажем крест ва место печата -|-

Смјерени служител в. т. протопопа Јосив са остали свјаштеници полажем крест ва место печата —

Смјерени служител в. п. протопопа Петар са остали свјаштеници полажем свој крест ва место печата —.

ж “ ж

Кад смо код Јенопољско-Арадске епархије, ке ће бити на одмет, да и ово наведемо. _ | -. ње

У патријајарашкој се библијотеци налази протокол „От епархие јенополитанске, поповски датак, такождеше димница и вјенчаница, подобњеже и прочаја урежденија церковнаја.“

„Повељением преосвјаштенејшаго и словеснејшаго Г. г. Архиереа Јенополскаго, арадскаго, великоварадскаго и всој вармегиј сарандској и бихарској и видика бељеношког и диштрикта халмаћског сочинисја и урједисја по заповјести јегова свјатителства Г. кир Викентиа Јоановича при державјеже Аугустњејшаго и непобједимејшаго избранаго и превозњесенаго римскаго Императора Карла шестаго. Роду 17816 | а 56

У истој се протоколи и по избору Вићентија за митрополита и' Исаије Антоновића за епископа уписивало све што је које село или варош давала епископу у име димнице, венчанице, милостиње а свештеници за свећу. |

По њему се види да сеу име димнице од куће плаћало 10 новаца (100 новаца је чинило форинту); за венчанице се плаћало и то првак (првобрачни) између 34—56:/, новада, вторак — другобрачни — између 1:08 и 1:30 нов. а трећак — трећобрачни 2:15 нов. | | пе

Свештеници у име „свеће“ су плаћали између 3 фор.—10 Фор.

Какво је то давање у име „свећа“ било, не знамо. Да не ће бити

потоња — сидоксија, коју су свештеници епископима-митрополиту

давали, и која је тек 12. Маја 1853. год. укинута.

О црквеној „свћшти“ нашли смо споменаи у рукописној књизи »Избранна различним слови“, што ју је написао у Будиму ђак Вељко Поповић 1704. где се у чланчићу „Пасошљ владикамђ дагоште се проходни«“ вели „—- — да их посети и божјемв страхв наоучи, и црковн“ свђштв оузимати — —.“

У једном рачунском протоколу за 1732. наводи ексарх пожаревачки Максим Радковић у приходу за ту годину на страну митрополитову: „— — од димница, милостиње, подушија, свешти, венчаница, конака.“ |

По екстракту износио је цео владичански приход за 1732. год.