Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

286 __Архив за историју српске Нравославне карловачке митрополије

и од нас узел речених цекини 100 и проч. коју речену суму обештал се јест више речени Г. Будимски издати подпучо реченому Јефрему садашњему Ексарху, за косе болше верование овога писма нашима рукама подписуемо и свое печате постављаемо.

У Комоговини Февр. 23. 1748.

Тома Николић с. р. Трифун Ђурић с. р. УЕМЕ капетан М. П. Божа Стричевић с.р. М.П.

Стојан Кавић с. р. Милиа Кранчевић с. р. М.П. заставник М. П.

Смирени Игумен Рафаил с. р. ИЕ, Протојереј Максим Поповић ва Костајницје МА. поп Илија Попов с. р. Печат манастирски: округао у пречнику 4 смт. У средини слика ТИ. ХО. и апостоли (вазнесење).

У наоколо: (+ С! печат м(онајстира Комоговине храмђ вазнесенила Ха Ба нашегљ.

У.

Преосвјаштењејши и словегњејши Г. Г. Архиепископ и Митрополит Наш Господин и патрон милостивејши. ;

Чрез г. оца Архимандрита Данила Јакшића разумјели јесмо, да ваше Архипастирство заповједали сте принести писма и копие от нашего манастира Комоговине грунта и земље, того ради како походит тамо Брат наш Ексарх Јефрем и монах Григорис, по коим шалемо како копију от грунта манастирскога, тако и копиу от писанија покојнаго А. и митрополита Викентија Поповића за не стајати Епископу ва манастире (то је оно наведено под П.), како и вашему архипастирству знано јест, того ради понизно и покорно препоручуемо се А. В. что би сте на нас милостиво око имали, и своеручно подписали како что је и покојни Г. Митрополит Исаија Антуновић потвердил. Ва прочем ожидајући милостиве резолуцие остаемо Архипастирства вашего

Нижајши раби и богомолци Мар игуман Раваил са васеју братиеју с. р. Ис Комоговина Јуниа 15. 1750.

|

Јасне в Бозе.

Преосвјаштењејши и словесњејши г. г. Павел Ненадовић, православниј архиепискуп и митрополит карловачки, и всего славено сербскаго народа под властију ц. к. величества обретајуштаго се, а нам же опште благонадеждни отец и премилостивјејши патрон.

Служба наша препонизна и покорна да је у милости архипастирству вашему, в коеј должност наша јест известити П. В. о сестојании нашем, такожде и убогом здешњем монастиру нашему, а наипачеже за Ексарха Јефрема, котори јест от блаженопочившаго г. Епископа _ нашего (Алексија Андрејевића) напрасно и дерзостно и своеволно _скочил и отступил к нами зде в монастир без вејакија нужди и