Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

330 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ће сам већ знати шта му све треба радити и он не тражи ничијег благоволења, него жели и захтева да се постојеће уредбе поштују и извршују; она се у својој адреси захвалила што се „поклонила“ пажња жељама и молбама ради сазива сабора и могућности да се сабор састане, и захвалила „безусловној благонаклоности и потпори високе владе.“

Даље се у њој изрекла готовост, да ће сабор приступити пословима административне природе и даље се парафразирала жеља предлог — кр. повереников у свом говору и готовост сабора да ће по њему предузети свој рад.

Радикалски вођа Јаша Томић у брошури: „Мајски сабор 1902.“ рече с поносом на 7. стр.: „Кр. повереник Бела пл. Талијан, у саопштењу своме изјавио је сабору гласно и отворено, да су при сазивању сабора узете у обзир жеље и тежње, које се са свију страна појављиваху (а закон — устројство!).“ ,

„Те јасне жеље и тежње раздерале су замке, те јасне жеље и тежње израдиле су сазив сабора, те јасне жеље и тежње спасле су автономију.“ ј

„Нека је слава ономе (влади угарској) ко је то учинио!“

А што се тако радикалска странка понела, узрок је то, што је њој говела благонаклоност и што су јој пред очима лебдели положаји својих првака, и што је њој исту адресу поднео на усвојење секретар повереников, што јој је један од преосвећене г. г. епископа и рекао: та оно није ваш штил, нити би ви онако је написали!

"Везана и превезана уз кр. повереника, саборска је већина на сабору у свему онако поступала, како јој је кр. повереник одредио марш-руту.

Хтела је у два маха да буде самостална — при одупирању да се адреса не подноси на мађарском језику и да се патријарх Георгије позове на конзеквенцију после извештаја ревизионог одбора; но чувши шта ће бити са сабором, преклони главу и сабор се на миру сврши и прваци се докопаше положаја у автономији, на којима се обрукаше. (В. бр. 105 „Браника“ за 1902.: „Образ“ радикалски — сабор без образа“).

Ал то вођи радикалском Томићу није нимало сметало, да не каже у поменутој брошири (27.): „Са задовољством можемо рећи, да је мајски сабор имао одрешене руке. Он је саставио онакав дневни ред, какав је он хтео, и нико (!) му у том није пречио.“

Шта више, у почетку нису ни самосталци опазили у саопштењу кр. повереника наметање дневног реда (бр. 115. „Србобрана“ 1902.), а већ су у 128. бр. рекли: „О томе да И не говоримо, што саопштење кр. повереника на фини начин подљмеће сабору дневни ред.“

Што то самосталци нису одмах увидели, него тек кад је то „Браник“ устврдио, не треба се ни чудити. Као почетници на автономном пољу, потпомагали су радикале да дођу до већине; и чим су дошли, окренули су им леђа.

Сабор је од 1902. јасно показао истинитост пророчких речи благопокојног владике Никанора Грујића, који је рекао на сабору 1870. ово: „— — Ако престане упливисати и од сада у избор епископа и митрополита онај — влада —, који је био јачи од нас —