Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 329

на коначно установљење устројства српске православне народне цркве“. | Како су се међутим прилике политичке променуле, то уг. влада не хтеде дати упуство кр. поверенику — као оно 1897. — да позове сабор да пре свега приступи коначном уређењу автономије. Она му не хтеде пружити онако неувијено горку пилулу —

као 1897. — него је лепо замота у сладак шарен омот, и саборска је већина — радикалска према удешеном споразуму с кр. повереником односно његовим секретаром — не само у сласт прогута, него још

рече и велико: хвала!

1897. сабор се грчевито ухватио за 85 10. саборског устројства од 1875. по ком „сабор одређује себи дневни ред“, и кр. повереник Бела пл. Талијан по упуству кр. уг. владе — управо председника Села — не захтеваше од сабора да пре свега приступи грађењу јединственог штатута, него му у слаткој пилули одреди дневни ред.

Или зар то не беше одређење дневног реда, кад кр. повереник у свом говору од 830./М. рече: ,„... Кр. уг. влада се дужном бригом понаша спрам послова православне срп. нар. цркве, те живом пажњом прати не само у строго узетом уредовном делокругу већ и осим тога моменте, жеље и тежње, које се појављују.“

„Услед тога настојања, није изгубила из вида ни оно време, када је минуо мандат сабора од 1897. да може правилно и законито сазвати један нов сабор, као што је поклонила пажњу своју и оним жељама, које су се ради сазивања сабора са свију страна јављале... Да прикажем само бледу слику оних важних послова, који у првом реду очекују свога решења од ваше озбиљне увиђавности, упозоравам само на онај врло важни захтев, да се у дугом низу година преостали нерешени административни послови једном већ решити морају. ,. Као такав административни предмет морам означити сада даље неодложно финалисање закључних рачуна... Исто тако захтева и правично подмирење потреба да се према околностима, које су се од задњег, пре толико година установљеног прорачуна, овамо променуле, сачине нови прорачуни... Сада још постојећи саб. одбор зацело да ће поднети извештаје о досадашњем раду. Сабор ће такођер имати и тај задатак, да и њих подробно испита и да на темељу тога донесе своје одлуке о досадашњем раду саб. одбора. Треба сабор и о томе да се побрине, да се нађе лека оним невољама, које се показују у животу автономије, и које редован и законит ток автономије прече, и да се отклоне недостатци, који се показују у администрацији....“

Још је кр. повереник нагласио: „... А могу безусловно да уверим сабор и о благовољној и свесрдној потпори владе“.

Већина саборска — радикалска странка — (поставши гуверменталном — владином — странком, јер као год што њени прваци облеташе око секретара кр. повереника — Палчике Јовановића —, тако и њен вођа и громовник Јаша Томић одлазаше у двор к поверенику на договоре), заборавивши на своје преставке, протесте и народне зборове, не само да не имаде смелости да не сматра дозволу сабора као неку милост, пошто се по саборском устројству требао сабор састати још 1900. и да кр. поверенику довикне: сабор