Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

340 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

време одгоде“ (Др. Никодима Милаша „Зборник Правила: прав.“ 25. ТУ. вас. сабора).

Према тој канонској одредби, за чије извршење одговара митрополит, врло је немило изненадило овај најпонизнији арх. Синод, да је епископска катедра епархије темиливарске овом приликом, кад је арх. Синод на окупу, морала по одредби поменутога високога саопћења остати непопуњена тим више, што разлог тога непопуњавања по најдубљем уверењу овог најпонизнијега Синода није и не може бити међу оним случајевима, који би као „неотклонива потреба приморавала“ даље одлагање канонскога рока. И када се још узме у обзир, да та епархија због познате болести блаженопочившега епископа Никанора Поповића, још за његова живота није могла кроз године уживати довољно духовне користи епископскога деловања — онда је по најпонизнијем мишљењу овога најверније оданога арх. Синода потпуно установљено, да је та одредба високе владе В. В, да се и опет одгоди попуњење те епископске. столице, од вег“хе штете по духовни и црквснопросветни живот ондашњега православнога народа.

Најпосле са превишњом дозволом В. В. мора овај најоданији арх. Синод најпонизније представити В. В. да се таквом одредбом, као што је брисање оних тачака расправних предмета, које садрже извешће, да саб. одбор и митр. цркв. савет подносе неке пријаве односно представке овом најпонизнијем арх. Синоду — без законита темеља спречава т. ј. онемогућава законом дозвољени саобраћај између народно црквених власти и овога највернијега арх. Синода, као врховне духовне власти у овој митрополији. Не може бити сумње, да је таквом одредбом такође спречено законом ујемчено право званичнога саобраћаја између појединих органа ове Цркве.

Ваше цар. и ап. кр. Величанство !

Задржавајући себи право да у другој прилици, а наиме при евентуалном органичном уређењу наше православне српске митрополије даде израза својим потребама и црквено- правним захтевима, заступајући своје каноничко становиште, моли овај најпонизнији и верно-одани православни српски арх. Синод:

да Ваше царско и апостолско кр. Величанство благоизволи најмилостивије омогућити у будуће овом највернијем арх. Синоду, као законитом носиоцу законодавне и судачке власти у православној Цркви, слободно и са пуним аукторитетом највише духовне црквене власти расправљање и решавање свих оних предмета, који по каноничком праву наше свете православне Цркве спадају у круг рада арх. Синода, као што је нарочито вршење судске власти над члановима арх. Синода, а који предмети без тога синодскога решења не могу имати црквено-правних крепости.

Из седнице православног српског арх. Синода, држане у Карловцима дне 83. (16.) Јула 1902. године.

Вашем царском апостолском краљевском Величанству

Верно одани најпонизнији православни српски архијерејски Синод

Георгије Бранковић, с. р. патријарх.