Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 54.

и проч. давати. За прочија же вам писати нужде неимамо, но о свему чекати ваш пожелани приход, да јавит нам и обрадует. Ниње же јесми и остаем

Г. Вуићу 9. Јул.

Благородни и високопочтени Господин Обристлајтнант

Нам в' Дусје свјатом Син љубезни.

Под 28. скоро протекшаго месеца Јунија полученос ваше препочтеное писание довољно нам разумјети дало, о пријатии вашем Нашего Архипастирскаго совјетователнаго листа и распослатим на проче крајишнике, в коем и за Господина Арадскаго припоменуто било, котори, занеже от високославног Хофкригората указ примио к своеј епархии поврнути се, уповаем да је припетствован био у своем започетку; что же за него и на далше проуказивало се будет, знаем да Господа депутирти непропустет јавити вашему Благородству.

При сем јеште имјеем Благородству вашему отечески гратулирати новодекретирати вам шанац Сенту опредјелени за резиденцију и с овим Ми такожде у проходу кадкад к Сегедину или Темишвару конак готов добијамо. Боже всели свако благословение в нем. Препоручајуште и на далше нас новинами незаборавити, а особљиво јавити изволити, аште разумјевате или састајете се ради Господеј Наших Обристара Рашковића и Обристл. Витковића, занеже сами по исходу от Беча баш ни слова за себе не јављајут. Незаборавивше Нам у сваком вашем писму јављати, куда наша атресирати будем. Ва прочемже како Ваше Благородие, тако и свет. офицјере и војнике с прислатием Нашего благословенија покрову Божију препоручаем и јесми.

9. У Осек толмачу Колашиновићу из Карлов.

Благоплеменити: Наш достопочтени Господин Толмач. (није наведен допис)

13. Јулија.

Господину новоосвјаштеному Славонијскому Епископу СоФронију Јоановићу из Карлов. у Пакрац.

Б Б.

В дјеље касајуштемсја презентации Вашег Пр. Ми прошлоју почтеју писахом Вам, во утверждение того паки и ниње не токмо јавити, но и цјело обнадеждити Ваше Пр. творим, да ми ни под једин начин намјерени нашим Свјатим објештанијам уступити, но паче во исполнение довести. Между тим обаче и пут и закон јест, да Преосвјаштени старац и ваше Преосв. чрез Господина Митрополита Нишкога, аки своего пленипотенциара објештаное и јавленое исполните, сотворше старца что скорше на свое мјесто преселити. По јего резигнации и Нам оригинал конфирмацију јего вручити, како по том Ми не само обичну презентацију Вас ради високославн. краљ. Двору уложити, и јеште и конфирмацију Вам без труда вашего и хода к Бечу исходатајствовати прилику и образ имјели будем. Иначе же бев иступленија старца отуду по даној резигнацији, не от Нас узроковано, но от господствујуштих толкуемо подозрјение на себе привлечем. Зато с таквим ожиданием старца и јего конфирмацие Ми ко вејакому добру остајем,