Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије — 327

тога није у том боље од нас пролазио ; јер нигде не воле људи за живота оне, који им истину зборе и прошив лажи се боре, а код нас Србаља најмање.

Међутим како се досада умалио број и готово нестало Иларијонових злобника, тако се ја уздам да ће доћи поколења, која ће онако схватити и примити моје радове каквом сам их ја љубави према истини писао.

“Што сам жесток бао, то ће се разумети због жестине мојих противника и оштре нарави, која лаж и непоштење из дна душе мрзи.

Нисам никада неискрено нападао ни бранио, него према најбољем уверењу и искреној жељи да нађем и изнесем истину. Ко се пак за истину бори за добро се бори, јер истина увек побеђује па ма и касније.

Захваљујући свеблагом Творцу што ме је за толико дуго година одржао у животу и здрављу и даровао ми силе и снаге да сам могао и сам колико толико и књижевним својим радом одужити се и нашем народу и нашој цркви и књизи, кличем му из дубине своје душе: хвала ти Боже на досадашњој твојој милости и даруј ми и на даље живота и здравља да бар узможем главније послове што их имам спремљене и у замисли посвршавати«.

Своју слику и ове посвете доносим и у »Архиву« за љубав његових претплатника и својих пријатеља, којима не послах рече-

не радове. он Оман

ЧИЈА СУ ПЛЕЋА ЈАЧА! Народно-црквени сабор и Синод 1902. год.

Посвећено вр. Михаилу Политу.

Код нас се не једном рекло како су у брањењу народно-црквених права, јача плећа народна од плећа 7 стараца т. ј. народно-црквени сабор је јачи од Јерархије — Патријарха и 6 владика.

Па да л' је та тврдња и истинита 2 Ми велимо да није!

А да није, посведочава и ово што ћемо навести.

Новосадска је српска црквена скупштина 22. окт. 1898. год. на предлог др. Емила Гаврила — чистог Србенде! — закључила: „—- — да се обрати понизном молбом на Њег. Вел. у којој ће изнети главније повреде и препреке правилности нашег самоуправ. ног живота за последњих 30 година и тиме образложити неопходну потребу што скоријег састанка народно-црквеног сабора, којем Ће бити зајамчено потпуна слобода и самосталност рада —“.

Даље је закључила, да се позову и остале општине да се при. друже том закључку њеном.

Она је подједно и штампала поменуту молбу и многе су се општине одазвале њеном позиву.

У својој је молбеници рекла новосадска скупштина и ово: „— — Од оног времена, од како је у живот ступио ЈХ. зак. чл. од 1868. којим је наша и пре тога постојећа (2!) народно-црквена самоуправа у уставни државни оквир обухваћена и уставно обезбеђена, па све до данас, одузела, конфисковала нам је државна власт сва она права и слободе, које сачињавају битност те самоуправе, која је тиме управо уништена“. |

„Одузето нам је право самоопределења: слободног и самосталног уређивања и законодавства)“

„одузето нам је право слободног, самосталног и коначног решавања и располагања у нашим самоуправним: црквеним, школским и