Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

328 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

имовинским стварима, како у погледу управе, тако и духовног судства и самоуправног запта;“

„одузето нам је право саборисања: одржавање наших народноцрквених сабора у законом одређеним роковима;“

„одузето нам је право слободног и самосталног управљања својим властитим самоуправним властима;“

„одузето нам је право слободног избора архиепископа-митрополита;“ „одузето нам је право слободног кретања у оквиру државних основних (7) уставних закона; и најзад одузета нам је слобода напредовања и развијања због неуставног врховног државног надзора од стране одговорне владе В. В.“

„Осим свега наведеног, одговорна влада В. В. уништава нам нашу нар. цркв. самоуправу и непосредним и отвореним вређањем и мимоилажењем постојећих и од В. В. потврђених законских одредаба, са многим поступцима, који у највећој противности стоје са нашим законитим правима.““)

И пошто су опширно наведене у молбеници све повреде и незаконитости од државне власти, у 12 су тачака наведене „Жеље народне“, и то у 7.) „да се српски језик употреби у превишњим списима, који се сабора тичу и на њему читају, да се и кр. повереници према сабору српским језиком служе — —"“, ау 12) — „да се у најкраћем року омогући састанак одгођеног сабора од 1897. са слободним ујамченим законитим радом — —“.

Ово се рекло 1898. После тога времена одржано је и неколико народних зборова на којима се искало држање сабора.

И Њ. В. тек је на предлог кр. уг. владе 11. Маја 1902. дозволио држање сабора, који је отворен 26. маја и. г.

Секретар је кр. повереника прочитао кр. рескрипт на мађарском језику, кр. повереник поздравио сабор такође на мађарском језику, а потом је народно-патријарашки секретар прочитао и једно и друго на српском језику.

Др. Ђорђе Красојевић — у име радикалске странке — изјави да његова странка „не сматра мађарски него српски текст (7!) за аутентичан.“ Да ли је требало у преставкама и на народним зборовима онако протестовати због употребе мађарског језика у сабору, кад се мислило са оваком оградом оградити(!) против његове употребе и њоме задовољити; остављамо другима нека на то одговоре. Нама то радикалско јунаштво изгледа попут арачлије Тасиног из 1848. за које његови голаћи рекоше: „Јунак беше ћир Таса, мало сећи, мало бежи!“

А шта би се тек могло и дало рећи о изговореном говору и написаном тексту !

1897. народно-црквени је сабор био распуштен — одгођен што није хтео усвојити од кр. повереника дневни ред т. ј. „дау првом реду узме у претрес у расправу предлоге, који се односе

#) Не доказује ли и ова тврдња новосадске општине да ми нисмо имали народноцрквене автономије. Па што саде за таквом кукати!