Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 43

Попови: П римедба. Код попова у „Ми-

Бегечки: Груја око 1728. трополији“ наведен је: „ДорослоБежанијски: Филип вачки — у Бачкој — Петар“. Бингулски: Данило око 1716. Међутим је исти Петар ДорослоВерски: Јаков Русин. вачки био поп у Шиду.

Вуковарски: Стеван Уа Даљски: Стојан око 1716. Даскали: Островски: Јован

Лежимирски: Крста око 1700. Св. Андрејски: Живан око 1712.

Сомборски: Вујин, Петар око Магистри: 1712., Јован око 1718., Радослав. Даљски: Манојло 1733. Сотински: Ђука око 1705. Мештери: Чаковачки (у Срему): Стеван око Београдски: Јован око 1730. 1720. Даљски: Григорије, Андрија, Јован Черевићски: Исак око 1715., Ни- око 1728. кола око 1730. Осечки: Атанасије око 1718. Футошки: Јаков око 1715. Черевићски: Новак око 1716.

———ирео )обо——-—

РАД патријарха Јосифа Рајачића око подизања ерпеског свеучилишта у Карловцима.

У књижици нашој „Позиви и одзиви“ Земун 1894. ми смо на стр. 23—51. навели у целости „Позив“ патријарха Јосифа Рајачића од 6. вељаче (фебруара) 1854. што га је наменуо српском народу ради прилагања око подизања српског свеучилишта у Карловцима.

На стр. ХИ. рекосмо, да исти „Позив“ патријархов није објављен био — штампан — српскоме народу: „а зашто, не знамо. По · свој прилици да му није дала тадашња власт да га прогласи.“

Сад смо у стању да докажемо да је та наша сумња била основана.

Из „Автобијографије Никанора Грујића“, што ју је издао арх. Иларијон Зеремски, Карловци 1907. види се и прави узрок не обелодавању поменута патријархова „Позива.“

На стр. 85. вели се: „Пре овога случаја — а то је било 1852. имао сам (вели Грујић) још један такав. посао с мајором (Александром синовцем патријарховим). Патријарх напише позив на цео народ, да скупља и даје прилоге на универзитет, који он мисли да оснује у Карловцима.“) Тај позив даде пре свега мени, да га у концепту прочитам, и што мислим да би требало поправити у језику и у мислима, да испишем на цедуљицама и да му донесем, а он ће после то у свом концепту да дометне или да избрише. Кад он то сврши онда. пошље концепт у канцеларију, да се препише чисто.

и разговетно. Сутра дан после ужине донесем му ја из канцела-

%) Г. Зеремски у примедби 180.) рече да то беше онај „Позив“ што га ми у поме- |

· нутој нашој књижици обелоданисмо.

По овој пак тврдњи Грујићевој, биће то неки други — ранији — јер овај би о ком Грујић говори био написан 1852., дочим је онај ваш од 1854.