Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије ма А
И
МП. Монастир Шишатовац. Јануариа 27. 1771.
Монастир Шишатовац, јакоже и церков водружен и создан јест л. Г. 1520. Ктитори биша Теофил Игумен и јеромонах Висарион, коториј из Сербии из монастира Жичи, јакоже свиток рукописани свидјетелствует.
Церков зидата каменем, храм Рождество Пресвјатија владичици Нашеја Богородици и приснодјеви Марии. При церкви от западне стране јест торон зидан циглом и каменом в немже капела, храм „св. великомученика Георгиа. Сиа капела јест созидана 1742.
В церкви сеј почивајут цјелокупне мошчи св. Стефана Шчиљановића, бившаго посљедњаго деспота или владатеља сербскаго; једна частица от мошчеј св. Јевтимиа Епископа Сардијскаго; једна частица св. великомученика Меркуриа; једна частица св. великомученика Пантелеимона; једна частица св. великомученика Прокопиа.
Монастира сего ограждение јест от восточне стране сут келие, пол реда на једну контигнацију, под нима подруми, от сјевера на једну контигнацију, под ними подруми, от запада такожде на једну контигнацију, под ними подруми, от полудне на једну контигнацију, ниње новозиждение келие, јешче несовершене, и под ними подруми, сва четири реда каменем и циглом зидане.
Вње монастира јест једна капела у гробију, зидана каменем и циглом. Храм јест св. верховних апостол Петра и Павла. Создана јест 1749.; једна капела циглом зидана; једна штала, ракижиница и шупфа циглом зидане. Један хамбар от растова дрвета.
Сего монастира јест филиал монастир зовом Петковица,
| немже јест церков, зидата каменем и циглом. Храм преподобнија
Параскеви Сербскија. Сеј филиал монастир водружен и создан јакоже тамо обрјетаетсја подпис внутр црквена дувара 1588.
У тому филиалу јест један ред келиа от запада зидан каменем и циглом; от полудне 3 келие под јединим покровом, каменем зидане; от сјевера једна качара каменем зидана; от востока огражден каменим дуваром. Једна ракижиница от древа начињена.
Монастир сеј у ограничију своего грунта имјеет ораћу земљу,
_ брда виноградска и шуму, обаче скудну само за потребу, огрев
имјеет, во окружности величини сахата два; винограда собствених мотика 250, дрва шлива 2500. Воденице 3 на собственом грунту, от нихже 2 старе и порушене, 4 воденице на грунту јасњејшаго принца Одешкалки. 'Такожде имјејут једну риболовну бару на грунту коморском код села Баношчра. Један дом у селу Баношчру и један дом у вароши Карловци. |
Вина от собствених виноград и десетка 460 хакова, ракие комове 32 хакова, жита от десетка мерова пожунских 300, зоби 40 мерова, кокуруза 30 мерова; волова теглећих 10, коња теглећих 16, крава музара 20, марве или говеда полских 25, свиња 25, кошница 100.
В' сем монастирје прежде њеколиких љет находилосја братии ДО 25, и више. Ниње обрјетаетсја Архимандрит и 10 братии, ихже имена сут сиа: