Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митронолије 125

написана, или монастиру тому стјажана, или утвар какова златна, сребрна или ина здјелана, и под именем тогожде монастира устроена, и љетописом знаменена, или какова судејска стара писма, документа, ограничениа, в' процесах грунтов рад, или ина такова, на коем јазицје она била би, ашче и от турецких владјетелеј сут, само да време и љета в' себје содержат древњаја, коима би и старина монастиреј доказала се, обаче она старина треба да предварјает љето Христово 1690. в' коем чрез народнија привилегии вси наши монастири утверждени сут.

Сицева убо манушкрипта и подобнаја тјем старине монастиреј доказателства потребно не токмо депутиртом и мандатаром показати во оригинаље, да в' протокол своего написанија с' слова на слово поставјат; но потребно јест, да В. П. самија тија оригинали купно с' надписанием коегождо монастира особно мње сјемо пошљете, аз же их отсјуду чрез народчнаго человјека високославној Илирическој Хофдепутации оправити буду на видјение, и во свое време паки коемуждо монастиру возвратити. ; и

Изволите убо В. П. в' дјеље сем скорјејше поступити, и мње како описание по пунктам, тако и о старини монастира коегождо доказателства в' оригиналех послати.

Во ожидании тјех, себе братским свјатим молитвам вручив, пребивају

Вашего Преосвјашченства

В' Карловцје 19. Јуниа 1772.

Благохотниј слуга

Јоан Георгиевић с. р.

Архм. и Митрополит.

Конекрипција фрушкогорских монастира 1770.

ЕчТасталлетте

Реметскому Про-Игумену. кир Атанасију и Беочинскому Игумену Синесију.

Како их ц. к. Ап. Величество, ону досље от своего височајшаго Ерариума за монастиреј наших Сремских прњаворце от љета 1751. у данашњу касу племените вармеће сремске плаћану таксу 652 фор. 55. кр. в будушчее с себе скинути, и всемилостивјејше резолвирати изволили јесу, да в' унапред сами прњаворци за себе исту таксу плаћајут, будут они от Нас нареждуеми из приложене ц. к. указа копие и превода '/. сами ширше разумјети и монастирем и прњаворцем извјестити и познати, да в таковом дјела состојании, потреба јест нову прњаворцев коншкрипцију учинити, да се право репартирати может порез, колико ће кои плаћати, како не би слаб за јачега плаћао, но на оно шчо има давао.

За то јест племените вармеће вицешпан Г. Франк от Нас на такову коншкрипцију полномошчнике зактевао, и Ми убо предпоменутија Про-Игумена Атанасиа и Игумена Синесиа наименовахом,