Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије · 159

трогателно, да су људи сузе умиљења проливали, а Мађари, који су такође у цркви били, распитавши шта он говори, те народ плаче, и добивши изјасњење да он људима стрпјеније, човекољубије и мир препоручује, закључе да му у вече почаст учине. Па знате ли како су слово своје закључили» „Да живи србски епископ, да живи српство!“ Ово није било тајно него ће сваки Вршчанин, који се ту десио. посвједочити. Што је право и Богу је драго. И хвалити без основе није љепо, а кудити, измишљавати и клеветати јошт је горе“.

У 22. бр. од 15. Марта узгред се помиње у чланку: „Грађа за

. .

устреније војводства Србие“ Ш. политика клира римокатоличког. ... „Но како год што је у стара времена народ бугарски, тако је у посљедња српски, био тврде вјере камен, на ком су се све демонске уније плетке раскидале. Ено доказатељства у Шиду, гдје црно њено сјеме, јошт пре пол столећа бачено, пре трулеж и изчезнуће него ли напредак обриче. — А чим се може Славонија и епископ Поповић“) у овом призрјенију оправдати Не мислимо због издајства, али због господске лености, којој сами епископи себе, на жалост и срамоту, обично одају!“

У 34. бр. од 21. Априла у „Огласитељ-у“ (као неком „Припосланом“) рекло се: „У Вршцу на велики петак. „Једно обстојателство желимо вам саопштити, Србљи браћо, једно обстојателство које може имати уплива на општу народа нашег срећу и несрећу. Трећи скоро мјесец протиче, од како је српски епископ Стефан Пововић у манастир послан и јошт незнамо каква је и колика је кривица његова. Нити се тражи, нити се испитује шта је учинио, нити се преслуша тај човек, нити му се прилика даје, да себе оправда, нити настојава ко, да се осуди, или ослободи“). Захтјева ли ово срећа народа, допушта ли то правда и закон божији, да човек забачен или у очајању дане проводи онда, кад би роду. своме могао бити од највеће потребе“. Патријарх шиљући га у манастир, писмено му саопшти, да га је народ епархије његове тужио. Ко је тај народ2, обштина вршачка није, осим неколико лица највише њих 20 који су већом части у одбору, и који су му себичности ради, не смијевши јавно, у потаи непријатељски,=““) Друга мјеста такође нису, јер кад обштина вршачка не зна кривицу његову, друге ће јошт мање знати. Највећи злочинац најпре се преслуша, па се онда у тавницу ставља, архиереј србски без икаквог испита без полак бар показане кривице, шта више не саслушан шиље се под затвор. Шта би ми рекли, да су то Мађари учинили2 Јели љепо да одбор вршачки, ова власт народна, забрани за Србљина, за свога архи-

пастира молити, њему свједочанство дати за каквог га познајуг Чуј

ж) Стефан Поповић је био прво пакрачки епископ од 1839. —1844., када је премештен био у вршачку епархију.

#%) Како је као што рекосмо Стерија био велики пријатељ владици Поповићу, без сумње је он и ово написао, и индиректно окривио патријарха Јосифа што се не извиђа ствар Поповића. Из тог су могле и понићи оне песме у „Даворју“ о Рајачићу.

###) Међу овима је заизвесно био и прота Фила Трандафиловић. У одбору су били: Председник конз. фишкал Ђорђе Нешић, тајник Лазар Цвејић, економски шеф Никола Местеровић, чланови: Лазар Барајевац, Сима Цијук, Јоца Поповић, јоца Анђелковић и Гига Милутиновић.