Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

народе србски, на овај начин не можеш имати благослова, зашто да навлачимо клетву невини суза2 Ми нетражимо, да му се кривица, ако какве има, опрости, али то можемо и пред Богом и пред људима захтјевати, да се његово преступљење извиди, да му се Панчевци и Земунци не ругају, и не знајући шта је скривио, но само вјерујући што коекакви не родољубци, него кесољубци измишљавају и пустослове. Ми можемо с пуним правом захтевати, да нас, и народ наш не стигну клетве праведни и невини људи, као што су Стефана Дечанског клетве не само племе Немањино, него уз њега и цјео народ сустигле, и као што су уздисаи цара Уроша не само Вукашина, него сву војску српску до коначне пропасти довеле. Чуј народе српски, који благослова божјег сада више, него икада потребујеш, стани мужествено и ишти да се кривица твога владике једном извиди. Пакост и себичност неколицине клеветника (ми не познајемо који су и какви су не треба да окаља твој карактер. Ко је крив нека страда, али сузе невини људи нека не убијају срећу невина народа. Бечкеречани, Кикинђани саслушајте ово, и захтјевајте да се наше молбе испуне, ви Панчевци и Земунци, поправите жалост вашу иштући, да се кривица његова извиди; то је бар право, томе нико негодовати не може. Ми немамо другога пута глас наш подићи, јер наш родољубиви одбор сваку нам прилику силом прекраћује, и за то вас овдје у новинама позивам, желећи да дужност човечности испунимо, и да не буду сузе

невинога на нас, него који су томе узрок, и на чада њихова“...

(И ово је за извесно писао Стерија — познаје се то по оном наводу о Дечансковој клетви, ког је цар Душан дао удавити.)

У 35. бр. од 23. Априла, у допису из Вршца 7. Априла рекло се

ово: „Данас су по заповјести патријарха прегледана писма епис-

копа Поповића, која су до сада под печатом била. Што смо напред знати могли, то се у писмима и нашло, т. ј. ништа чим би заслужио да ову судбину трпи. Ми се у осталом радујемо, да

је св. патријарх заповједио, да се његова писма прегледе; ваљда ће се једанпут почети изслеђивати, шта је учинио и зашто је у намастир одправљен, јер досад ние никакав испит учињен, и за то није чудо што смо ми Вршчани у недоумјенију, зашто је из Вршца кренут“. -

(И ово је за извесно писао Стерија).

У 63. бр. од 30. Јунија у двпису из Фенека под М. Ф. рекло се: „21. Јунија преставио се владика Вршачки Стефан Поповић, и

тако окончо своје горке дане, које је у намастиру Фенеку у самоћи проводио. Погреб није био сјајан, но такови, да се сакупљени

народ саблазнити морао. Чинодјејствовао је као најстарији један прота. Сандук је био сасвим прост; на главу нису му метнули ми-

тру, него камилавку. Како су га опојали, како и до на крај села

дошли, нећу да вам приповедам, да се свјет не саблазни; иза села

Мметули су га у једна проста кола и у Фенек однели. — Та за

Бога, је ли он био архијереј, и тако ли се архијереју част указује 2

Пун Земун људи, са свију страна, па ко је био на погребу 2 Ники живи, Тако је, смрт све мири, прекида лична неспоразумљења, о