Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
162 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
С тога и овде велимо: чувајмо стара писма и ако их нисмо у стању сами употребити и обелоданити, шаљимо их онима који су то у стању.
А како је паметно наређење да парохијски свештеници воде месну „Хронику“, показује и поменути запис поп Илије Петровића. С тога би требао наш св. Архијерејски Синод да изда наредбу на све епархије, да су свештеници дужни вољно водити је, а том приликом свештенике и упутити да пазе на налазеће се у црквама старе књиге и рукописе и да их ником не поклањају или мењају за нове.
У последње су време заишли неки књижевни перјари, који купе старине и ако их не могу бадава добити, дају за њих незнатне ствари или нове књиге.
1.
ДВЕ СТАРЕ СИНЂЕЛИЈЕ.
У „Гласу истине“ је за 1886. на стр. 158/9. покојни Владимир Красић навео „две старе синђелије“ и то под !. Синђелију патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте од 13. Августа 1732., а под П. Петра Петровића от Његуш епископа чарногорскаго од 20. октобра 1801.
Красић је обелоданио доста лепих ствари из наше прошлости и расправа написао од трајне вредности.
Он је имао велике рутине у обелодавању старих рукописа и савесно Е“ је износио.
Ну, како је могао рећи за наведени под |. рукопис — управо бакрорезну радњу — да је оно синђелија, ми не знамо и морамо се чудити да је тако шта могао рећи за њу.
А чудимо се с тога, што оно није синђелија — синђелија је оно наведено под П[. — него опросница (разрешница) грехова, што су наши патријарси издавали за новац.
Имамо таких опросница — разрешница — бакарних радњи
од патријарха Арсенија Црнојевића око 1700. патријарха Мојсија Рајовића од 1716.
Црнојевића смо навели у целости у 2. бр. „Српског сиона“ за 1905. и рекли смо да је и Рајовића у свему равна Црнојевићевој.
Обелодањена у „Гласу истине“ Јовановића Шакабентина мало је друкчија од Црнојевићеве. 5
У осталом, као што смо рекли у „Срп. сиону“, велимо и овде, дате опроснице — разрешнице — нису издавали само наши Иги, него су их издавали и васељенски патријарси.
Тако је у „Јавору“ за 1890. бр. 1. обелоданио парох Емил Бе тако Паја патријарха јерусалимског и целе Палестине од 1744.
=
ж ж Добротом нашег пријатеља јеромонаха и пароха трстанског Нићифора Вукадиновића дошли смо до опроснице Партинијеве од 1756., која се у нечем разликује од оне од 1744. о десне је стране васкресеније Христово, с леве св. Јаков, а у среди вазнесение Господње.