Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 161

Александра и Цесара тера, да над Дариом и Помпеем плачу, само код нас смрт не уме помирења да учини!)

Карактеристично је писање у истим новинама о владици Платону Атанацковићу, који је као и владика Поповић интервенисао у корист Србаља из Бачке.

У 49. бр. од 30. Априла штампана је песма „Ослобођење Сомбора 30. Јануара 1849.“, коју је спевао Георгије Којанов Стефановић.

У примедби се испод исте песме рекло: „Дан 8. Јулија 1848. дан обезоружања Србаља сомборски, би срочиште судбине ужасне, кад душмани наумише своју намјеру крваву над сомборским Србљима извршити: почем без икакве кривице српске знамените особе у затвор побацаше, и по цјели дан, на илинској припеки, безчинству подли мађарски козоша, да стоје изметнуше. Би число до 400 српски особа затворено, кое су наумили били Мађари у Вр-

басу на крваву кланицу отпратити.“.

„Али Божија промисао деси том приликом у Сомбору владику Платона Атанацковића, који својим мудрим посредовањем код комисара Морица Сент-Кароља по прегледу дјеловања протокола српске општине, и затвореним и затворити се имајућим сомборским Србљима, одпуст изходатајствује, и српство од срамне по-_ гибељи избави. Буди му вјечито и пред Богом и људма слава и хвала“.

њо + Ж

Радујемо се, што смо на основу наведених овде савремених докумената били у стању да скинемо бачену љагу на патријарха Јосифа због смрти владике Поповића.

Давно нас је то питање занимало јер смо знали, да је владика Поповић био љубимац Патријарха Јосифа све до 1848. г., те знајући како 1848./9. ништа лакше не беше — као што рекосмо — до ли да народ неког извиче за мађарона — шпијона, стварала се у нама сумња, да је неко други крив за страдање Поповића а не патријарх јосиф, што смо изводили и из примедбе уредника „Седмице“ коју је ставио под штампан говор Поповића на Божић 1848. „О овом се слову разно глас

како је владика Поповић Мађаре позивао да на Србље устају. И то су Срби говорили!“ — и ако је као што се у реченој књизи „Јован Стерија Поповић“ на 80. стр. у примедби 1) за исто рекло: „У њему је заиста дух мирољубља и човечности, састављен с му-

дрим саветима за оно време“.

На истом се месту рече, да је исто слово штампано у „Седмици“ за 1854. на стр. 184, што не стоји. Оно је штампано у „Седмици“ за 1855.

Као што „Бог не хоштет смрти праведника“, тако није дао да вечито остане љага на патријарху Јосифу за владику Поповића, него су и ако после 64 године допали нама наведени документи да њима докажемо невиност патријарха Јосифа.

жу Да овако није била обављена сахрана владике Поповића, види се из наведеног описа поп Илије Петровића. : Ово је морао написати какав противник патријарха Рајачића.

„Архив“ св. И, 1