Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Г

180 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

7. И от служителеј самих, и тајно от ињех да тшчитсја извје-

ститеја, ашче он преставлшијсја Г. Епископ вешчеј своих и имјениа от прежде каково написание имјел, или при смерти какову наредбу

творил, и таја к рукам да пријмит, да испитуетже, да се ние при

смерти или посље имјенију архиерејскому неправда сотворила, да ние

что вједомостију, или без вједомости на убитак Архиепископии на страну уклоњено, и чрез служителе прикривено.

8. Веја писанија и канцеларију Архиерејскују под свој печат да возмет архимандрит Наш, и хранит, и равно да что от писам уклонено не било би, изпитует.

д. Опасно да истражит, ашче какови епископскиј новци код

кога на зајму по облигации и без облигацие, и колико находитеја и ашче на Епархии кое решчанцие обрјетајутсја. Ктому ашче он

Г. Епископ кому, и колико, и от чего должен остал испитует.

10. Же вјест он архимандрит Привилегиј Народних содержание и права Митрополитскаго досље уживаниј обичај, да в такових останках Архиепископ и Митрополит Насљедник јест, к тому да Их ц. к. величество кромје преждних нарочно љета 1753. Августа 31. за костајничкаго Епископа Арсениа (Теофановића) субстанцију, потомже љета 1755. Дек. 29. за останак преставлшагосја бачкаго епископа Висаријона (Павловића), славној Славонској генералкоманди шпер полагати возбраниша, и Ми живи сушче, и свој Синод имушче шпера потребу неимјели, но сами таковому останку по власти Нам и по Канонам и Привилегиам расправак учинити можем: Тако он архимандрит ни јединој ондјешњој власти шпер на недвижимобе или движимобе имјение епископское положити, да недопускает отвјетуја таковим предложенују обранбу. В' случаи же да би о том кто силу сотворити хотјел, устмену протестацију да поставит архимандрит с предложеними доводи, а Нам абие таков случај обстојателно извјестит.

11. Архимандрит Наш наредбу да сотворит чрез цјелују Епархију Пакрачку в монастирех, и вејех церквах за четиредесјат днеј молебствовати за душу преставлшагосја Г. Епископа Софронија.

12. Во уставнаја времена третини и прочаја сиротам трапезование по прилицје и парастос да творит, в них обаче јако и в двора

содержании вејакаго излишества хранитсеја, но притом киждо доволное учреждение да имат. 13. Архимандрит Наш Викентиј по гласу полномшчија јему

данаго, и сеја Инструкции себе да водит, докуду инују сотворим

наредбу и с времене на време далше јего инструирати доспјеем, и

о вејаком здје положеном пунктје, и јеже ашче он онамо обрја-

шчет, здје же неположено, Нам частаја, обстојателнаја, опаснаја и праведнаја извјестиа посилает, и от Нас наредбу и заповједи ожидает.

14. При всем же сем Приставничествје своем сам на себе добриј

позор да имат, честностију, и чистотоју житиа и нравов всјем прочим јему подчиненим образ да будет, душу и совјест и објешча-

нују вјерност от порока хранит, скверних прибитков опасаетсја, над подручними љубовију, и наставлением умним правителствует,