Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за а историју српске православне карловачке митрополије 181

в наказании правду и мјеру имјеет, и во всем себе дјелом и словом толикаго приставничества достојна покажет. Дано в Темишварје 7. дне мјесјаца Јануариа 1758. год.

Православни Архиепископ и Митрополит и обоих Ц. К, величеств Тајниј Совјетник

МЕ ЕР Павел Ненадовић, с. р.

ж ж ж

По смрти Митрополита Ненадовића (+ 15. Авг. 1768.), народноцрквено веће (В. „Архив“ за пр. г. стр. 35.) закључи 14. Септ. 1768. да се за Администратора Митрополије предложи Двору бачки владика Мојсије Путник, но Илирска Дворска Депутација не само да није одобрила тај закључак, него је у свом рескрипту од 11. Нов. 1768. рекла, да је именовање Администратора Митрополије искључиво право Његовог Величанства, те је за Администратора поставила вршачког владику Јована Ђорђевића, а подједно за Администратора будимске епархије поставила владику Мојсија Путника, иако је по смрти Дионисија Новаковића (+ 8. Дец. 1767.) митрополит Ненадовић поставио за Администратора арх. шишатовачког Вићентија Поповића, који је као такав 22. Нов. 1768. јавио Администратору Митрополије какве има неприлике због владичног гувна. (Митр. Архива бр. 162. ех 1768.).

У првом пак Регуламенту од 1770. у чл. ХХ,, а потом и у оном од 1777. и Деклараторији од 1779. рекло се, да је крунино право постављање Администратора како за Митрополију тако и Епархије.

И то је право круна вршила од тога доба све до „Устројства св. Архијерејског Синода“ од 8. Јунија 1911.

А коме то право њиме припада, навели смо у „Архиву“ за пр. г. на стр 48).

П.

Дијонисије Новакић је, будимски владика умро у Сент-Андрији 8. Дец. 1767.

Напред смо навели, да је круна 11. Нов. 1768. поставила за Администратора будимске Епархије бачког владику Мојсија Путника и да је од смрти Дионисијеве све дотле био Администратор арх. Вићентије Поповић.

Јован Борђевић поставши 27. Авг. 1769. Арх. Митрополитом постави 23. Окт. т. г. за надзиратеља и економа у горњем пределу епархије будимске јереја Никиту Стојшића.

Акт Митрополитов гласи:

јоан Божнеју Милостију Православниј Архиепископ Карловачкиј и всего в' державје Их Ц. К. апостолическаго величества обрјетајушчагосја славено-сербскаго и валахијскаго народа Митрополит.

Благоговјејњејшим Прото-Пресвитером, парохиалним свјашчеником и всему причту церковному; Благопочтеним великим Бировом, Таначником, всјех одтичим во варошах и сељак вдовствујушчија