Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије – 191

Митрополит Ненадовић није знао за шалу!

Чиновник се жупанијски Демковић . једном приликом у Иригу пред људима неповољно изразио о митрополиту Павлу Ненадовићу.

То је достављено било митрополиту и он пошље у Ириг архимандрита шишатовачког Вићентија Поповића да извиди шта је исти говорио. -

Позвани они исти, који су Митрополиту и доставили Демковићеве речи, да пред њима искажу, шта је говорио, не хтедоше они праву истину рећи, а не хтедоше се ни потписати ни на оно што су рекли.

То Митрополита јако ражљути и он одреди игумана великореметског Атанасију Исаијевића и свога канцелисту Захарија Орфелина у Ириг да извиде тачно ствар.

Том им је приликом дао ово „Наставление“.

Наставление реметскому Игумену Атанасију и Нашему канцелисти Захариим, что и како у вароши Иригу в низу положеном дјелу поступати.

Понеже Нам кнез иришки Никола и успезске церкве тутор јован Вуић, Живан Месаровић и остали, и протопопски Намјестник јесу многу хулу от Г. Демковића јавили на мене изблевану, а ради њеких 2. Авг. сего љета чрез Андреа казанджију у подруму ископаних и церкви иришкој новој приложених новаца, коју хулу Ми очистити хотјевше, јесмо арх. шишатовачкаго у Ириг послапи, да они Нам онако засвидјетелствујут, како су Нам казивали, обаче они не само многаја премолчали, но и оно шчо су казивали, печатом сваки своим или крстом утврдити нису хотјели

Сего ради да имут он Игумен и канцелист у Ириг на квартир Намјестника Протопопскаго, отити, и в' первих кнеза иришкаго Николу Мирковића, Јована Вуића епитропа успенске церкве и Андреа казанджију призвати, и от имене Нашего им јавити, да ово њихово обхождение им с две стране пагубу хоће нанести, шчо они нам на Демковића јесу много казивали, а сад неће да своих казиваниј свједоче, и то доходит, да они между Наши вражду заводет, кое дјело јест веома грјешно, и кашчиге тјелесне достојно.

Аколи је оно Нам казивато права истина, а они премолчавајут и хулу на своего Архипастира нанешену трпет, и утаевајут истину јавити, сами знајућ да је то грјех противу Духа Свјатаго, котори неотпушчаетсе ни в сеј вјек ни в будушчи, а ми те хуле оставити не можемо, или она пала на Демковића, или на њих, кои су нам казивали. -

За то да имаду они сваки по особ на све ове прилагаеме пункте и вапросе свое праве, по души и чистој совјести отвјете положити онако, како ће се право заклети моћи, и сваки код својих отвјетов да при имену печат свој или своеручни крст положит.

Кромје у сих вопросах, ашче јешче что хулно Демковић гово_рил, они нека скажут, и да се протоколирует, јешче же да се испитајут, тко је јешче ондје на оној Демковића хули присуствовао да се и они призовут и испитајут. Ктому да скажут, ашче что о