Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митропдлије 211

После царева дана у недељу био сам на ручку код Г. командирендера, где су сами первенствујушчи били; сутра дан ме је звао Г. Епископ римски на ручак. Овај ми Г. особное благоволение указуе и једнако ми препоручуе само да мађарски учим.

Ваш искрењејшиј

ж У Темишвару 6. феб. 1831. Јустин ер)

ХИ. Љубезни Брате!

Кад сам у прошасту среду из монастира овамо на Консисториум дошао, предано ми је било ваше љубезно писмо от 25. Септ. т. љ. у коем ми смерт престарјелог, и љета своја доволно и предоволно пожившег Духовника Гергетежког отца Јоаникиа објављуете.

Том обаче истом приликом, јавио ми је постпрактикант овдашњи Георгијевић из Варадина под 8. Окт. п. р. да је тамо штафета приспела, да се наш љубезњејши Г. Тоша Стратимировић, у Даљу преставио. Ах Боже мој! да велике несреће, и велике жалости.

Бједна његова фамилија, изгубила је у њему њежног Родитеља, и мудрог васпитатеља; цјела наша Нациа лишила се важног и разумног и способног свог члена; и ми сви, кои смо с њим у неком отношенију живили, изгубили смо великог Пријатеља и Покровитеља.

Ужасавам се, кад помислим на Њиову Ексцеленцију, какав је опет то страшан удар за његово њежно сердце, у садашњи његови година. Бог милостиви, да јему дарује силу и крјепост, да може издержати.

ја знам, да се овај њешчастни и печалњејши случај и вашег сердца весма косно, и да сте и ви неутјешими, како год и ја; јер смо ми обадва њега вмјесто отца имали; зато молим вас, кад улучите време, објавите ми штогод о том, и како се Њ. Е. находе.

Здравствујте др у! ваш прискорбни

| а У Тепишвару 30. Сент, 1838 037 И5 Јово

ХШ. Љубезни Брате!

Дошавши, у прошасти понедјелник, из монастира овамо, нашао сам ваше писмо, у ком ми смерт блаженопочившег Г. Епископа Бачког (Гедеона Петровића + 10. Нов. 1832.) објављуете. Прем да ми та вјест ние нечајана била, јер се много пре тога отуд прононосило, да је умро, но опет ми је скорбно било, јер је церков наша у њему мудрог и доброг Архипастирја, а ја благонаклоног ми Господина, изгубила. Ово је опет нови удар за Њ. Е.; још му се једна рана и не залечи, а већ му судбина нову причини. Јегоже љубит Господ наказует, вели Св. писмо, пошиље Господ многа искушенија,

#) Јустин Јовановић био је у то време архимандрит бездински. 1234. 18./9. посвећен је за владику будимског, а исте године 25. Нов. већ и умро. Јустин је више година био професор карловачке богословије, и о њему се онако изјаснио Марко Лазаревић у писму свом владици Станковићу. (Стр. 201.). #