Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 2

бановић из Шида у Дерниш послатг Остане ли престол Далматински празан, неће се хитити да се подполни; јер су се обстојателства променила. Знати треба и то, да је глад летос у Далмации, и да ће она многога натерати, за меров жита к унијатом прећи, ако не буде Епископа, који ће онаковој сиротињи руку пружити.“)

Того „ради, и ползе церковне ради не желим да Живковић дође

· у Будим, и требало би му писати, да он Инштанцие за премјешчение

нипошто не дае, но (ако Њ. Е. от того мњенија отступили не би) треба да та пропозиција от Њ. Е. изађе, и убо тако, да у једно време Живковићево премешчание и Теркулино наименование воспосљедуе. То обаче бити не може, ако Њ. Е. сами у Беч не иду. Колико желим, да Теркуља буде срећан, толико нисам рад, да њега ради церква ушчерб какав има.

ја тако мислим, и вас молим да Њ. Е. моју мисл саобшчите, ако и нећете казати да је моја.““)

Здравствујте

Ваш непремјено искрени

јову Рајачић бор.

ХМН.

Љубезни Лазаревић!

На прошение здјешнег кастнара Миланковића, ја сам данас Јего Превосходителство, милостивјејшег нашег Благодјеја молио, да би јего, третем от шест синова, именем Марку кои је све филозофическе и јуридическе Науке, поред примјерног обхожденија, с превосходним калкулом свершио, и кои ко монашеском чину наклонение има дозволило се Богословију у Карловци слушати.

Он ће того ради, ако Ј. П. дозволе, таки по Благим днем тамо доћи. Молим те дакле у овом случају препоручи га, и тој меншој Господи, (т. ј. професорима) да га приме. Он се обешчава, све что је от почетка курса пренебрегао, тако трудом своим добити, како ће се тако первог семестра с прочим екскаминирати наћи. Младић је добар, као что су му сва деца.

Само се то једно боим, да неће као што су сви шијаци, а особито његов отац, кад что имају, и знаду, високоуман бити, и нос високо носити. Ако ово примјетите, куцните га по њему, да се научи снисходити, и себи равне, а јешче више стариег от себе призревати и почитовати. Камо срећа, да је тако с једним от наше Господе рађено, неби се старим от њега, тушкали на њега.

Ја сам хвала Богу сад много боље; ноге ме ни мало не болу, обла-

чим се сасвим и мое послове у соби совршуем. Само сам јако. на ногама слаб, нити могу нипошто потерчати. Боже сачувај, да ме где год у штети нађу — нипошто не би утећи могао, и морао

би пуна кола колаца на леђи отнести.

%) Живковић је као владика од својих уста откидао и куповао сиротињи жита и кукуруза ##) Не види л' се и из овог, какав је био „звер“ и „сила“ Марко код Стратимировића, кад један Рајачић њему пише о овако крупној ствари, а не Митрополиту!