Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

220 Архив за историју српске православне карловачке митрополије КП ПАРИТИ аи Нана НУВИ И Ре АИ Дане у РАЈЕ ВАСКА БИ Ка

Ко да се не поклони сени недавно умрлога владике боко-которскога Герасима Петрановића (+ 18./4. 1906.), који је поред своје мале плате уз остале чињене милостиње и. потпоре, оставио 30.000 К на „Закладу за занатлије“.

Уз то је оставио своју богату библијотеку за живота свога своме пријамнику под условом: да њом управља конзисторија, и да се из ње књиге дају на употребу свештеницима и учитељима.

А како је. поштовао књиге — будући је и сам био књижевник ИДИ“ 66 из: тога," што је у својој библијотеци и у манастиру Савини дао на видно место написати овај натпис: „Читање књига је добро; јер су књиге подобне дубини морској и ко се у њих загњури, износи драги бисер“, и „Што користе књиге затворене у соби и ковчегу,“

А колико је наших Архијереја чак и своју библијотеку оставило својој родбини — па то је чинио и сам патријарх Рајачић.

Владика је Петрановић сваку ијоле бољу књигу куповао и све листове држао и чувао. Шта више и кад би му ко из поштовања послао какву књигу, он је писца њеног наградио, дочим су многи и многи наши епископи сматрали то за неку дужност и чинили се невешти, не изјавивши писцу њеном ни хвала!

А на стр. 198. после става: „Поред осталих његових дела и рада бо 5 5 “, изостао је овај став:

Да је патријарх Георгије био у стању да од себе одгурне многе своје „пријатеље“, не би му се с радикалне странке могло пребацивати да је и он био помешан у продају беочинске каје са арх. Платоном 'Телечким и много друго што-шта.

Патријарх Георгије био је у свему сретне руке, ал у избору пријатеља и у опште у избору личности био је несретне руке, а то с тога, што се често поводио за другима.

Доста је само да споменемо, како је код њега могао доћи До онаког угледа и положаја један Телечки обичњејши сеоски попа, па Опачић до митре, па мал неи Герасим до митре и до управе . семеништа манастирских питомаца, па Симеон Видак до управе ман. Хопова и много друго томе слично.

И ти лични обзири и личности, — о овом се за данас не може још отворено говорити — то ће бити црне пеге у иначе родољубивом раду његову.

О ПУБЛИКОВАЊУ СРПСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА У ХРВАТСКОЈ.

И ако је царица Марија Терезија после дугог настојавања и Ммољакања патријарха Арсенија Јовановића-Шакабенте и српског народа 24. Априла 1743. потврдила српске привилегије, која је потврда проглашена 18. Августа и. г. преко угарске дворске канцеларије, а 4. Јулија и. г. преко Дворског Ратног Савета, а 5. Марта 1744. буду оне проглашене и у српском народном сабору; не хтедоше их господствујући прогласити како у самој Хрватској тако у карловачком генералату и по Банији. .

А тако исто, и ако је царица Павла Ненадовића потврдила 6. Априла 1744, за владику карлштатског, и он инсталисан био 17.