Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

238 Архив за историју српске правоблавне карловачке митрдполи је

ХМ. наводимо, и 2) одржане 12. Септ. 1747., у којој је забрањено било јеромонаху — потоњем владици будимском — Дионисију Новаковићу да уводи којекаве новоторије у цркви. (В. „Споменици из Будимског и пештанског архива“ Београд 1874. Ш. Збирка стр.90./91.)

Из доба митрополисања Ненадовића већ имамо и знамо за неколико седница конзисторијалних одржаних у Архидијецези, из којих се види, како је шта је у њима пресуђивано и ко је учествовао у њима.

А подједно и какав је њен делокруг био.

Ми смо у „Српском сиону“ за 1906. у бр. 19. навели седницу карловачке архидијецезалне конзисторије од 23. Марта 1750., за 1905. бр. 13. седнице од 15. Јулија 1753. одржане у манастиру Раковцу, 1907. бр.'21.“ вршачке год 5275. 1777. асу то. лоза191. у бр. 9. темишварске од 10. Маја 1753.

У циркуларном протоколу за време Ненадовићево наишли смо само на једну наредбу издану 29. Авг. 1761. у ман. Кувеждину, потписану од Петра протосинђела „из арх. митрополитскаго конзисториума“. Шта је пак рађено у арх. конзисторији од 1751.—15. феб. 1756.

"види се из „Протоколона дјел в духовном судје испитуемих и су-

димих“, што смо га обелоданили у „Српском сиону“ за 1904. (В. бр. 479. наше „Библијографије“.).

Овде ћемо у Прилозима да наведемо рад арх. конзисторије из тога доба под бр. [—ХУП., горњокарловачке под бр. ХУП. и бачке од 28. Јулија 1764. под бр. ХУШ.

Из истих се седница види, како се и шта се све судило и пресуђивало у конзисторијама за време Ненадовићева митрополисања.

А подједно се из наведених седница и то види, да су за време Ненадовићево конзисторије имале онај делокруг, какав им је по учењу наше цркве дан т. ј. конзисторија је била саветујуће тело, која је митрополиту и епископима ствар олакшавала и сваки судбени предмет који јој је био на суђење поднесен, свестрано испитивала и предлог за одлуку доносила, а Митрополит и епископи

по свом су нахођењу одлуку или усвојили или мењали, наспоменувши

_ и разлог за измену.

Подједно се и то из њих види, да су се ствари у конзисторији усмено решавале и одмах осуде и извршивале. _

Особито је занимљива ствар пароха горњокарловачког Петра Табаковића, наведена под ХШ. Из тока се саме парнице види, како је она што-но реч гесејтесћи вођена. ђ

Прво је позван пред конзисторију тужитељ поп Петар Табаковић, испитан и он и његови сведоци, за тим је преслушан тужени од поп Петра Прока Новаковић, а за тим и нови сведоци поп Петрови.

И кад је све ово учињено, изрекла је конзисторија своју пресуду, и поднела је на одобрење митрополиту.

И кад човек сравни овако суђење конзисторијално од 1759. када не беше прописаног судског поступка, са суђењем доскорашњих наших конзисторија у сличним стварима; мора се ваистину покло-