Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 2

вину изсљедимо на писму. Ја сам держал јесм перо у руци, а архимандрит вину показивал, между коим сие три помњу (а остале не могу помнити), а прво јест архимандрит сказал: 1) да је речени јавни блудник, 2) господину Архиепископу противник, 3) да је закон измјенил восточни, а примил римски, с коим по чистој моеј Совјести закључају више реченое начертание, которое может и г. генерал викар по правому своему вједјенију атестирати.

Подписују своеручње и печатом потверждуем в Карловци Марта 16. 1737.

МОРЕ Викентиј Стефанович с. р. 'Архидиакон.

Что се дотиче до самога архимандрита здје что извести ради јавнога блуда да јесам от него слишал, тому свидетелствуем.

М. П. Павел Ненадович с. р. А. и М. Генерал ексарх.

Из времена патријарховања патријарха Арсенија ЈовановићаШакабенте, зна се, да се на народном сабору 1744. покренуло питање о устројењу мешовитог синода, но до његова уређења није дошло.

Но, у место тога, Синод је 17. Марта 1744. решио: 6) да сваки епископ у својој епархији има свој конзисториум, који да поступа са духовним лицима по канонима, а најважнија дела спадају пред Синод“. (В. Мана Грбић „Карловачко владичанство“. 1891. П. 239.) Проте Милутина Јакшића „О Арсенију ТУ. Јовановиху-Шакабенти“, Н. Сад 1899. 100.)

Зна се да се 1742. пробисвет Симеон Христиан (В. „Српски Сион“ 1904. бр. 19.) потписивао као председник конзисторије, а по Јакшићу (153.) поставио га је владика хрватско-северински Симеон Филиповић и бачки Висарион Павловић с дозволом митрополита Вићентија Јовановића за председника својих конзисторија, а том га је титулом називао и патријах Арсеније пре, него што се с њиме завадио.

А царица Марија Терезија декретом својим од 21. Дец. 1746. препоручила је патријарху Арсенију Јовановићу-Шакабенти да и он и владике поставе веште правнике у своје судове и конзисторије. (Грбићево „Карловачко владичанство“ |. 13.)

А да је и код Арсенија постојала конзисторија, види се из „Дужности и права дворјана и дворских служитеља“, што их је он прописао за своје дворјане 1. Јануара 1745. (В. бр. 708. наше „Би" блијографије“). По истима је био у конзисторији архиђакон Димитрије први члан и његов заменик, Никон ексарх други члан, Василије протођакон трећи члан, протосигел Јосиф четврти члан, поп

Јован придворни капелан —- ефимерије — шести члан (ко је био пети члан, није наведено), Павел ђакон — потоњи познати и заслужни синђео Павле — био је секретар у конзисторији.

Протосинђео Јосиф држао је код себе крмчију, и из ње давао мњења и поуку конзисторији.

Из тога су нам доба познате само две седнице конзисторијалне, 1) одржане у Плашком 23. Јулија 1747. коју овде у Прилозима под