Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
254 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
Монах Кирил бивиј њекогда јеромонах, родилсја у Пожаревцу, мирско имје јему било Крста, рукоположен во диакона и презвитера Епископом нишким, ниње же темишварским Георгием (Поповићем), постриглсја в монашески чин у мон. Горњаку. и повнегда от Турака побјегли, в мон. Бешенову со старцем своим Данилом малим зовомим прибјегли, потом паки возвратилисја оба в мон. речени Горњак, откуду он Кирил по смерти старца своего отшел в Росију и пребил тамо 7 љет. т. |. во Печерском 3 љета, а потом в послушании монастирском на сеље зовомом Никитоквје 4 љет, и потом пред 9 љет отуду изшед пребивал у Будиму и у селу Рацкозару“) за магистра 3 љета, посљедиже пришел у Славонију код Пакре манистира и вселилсја в пустињу тамо гдје и до ниње пребивал. Г. Епископ њечто ожелсточилсја на јего и говорил јему 1) что он ишал к вармећи и јединаго књаза тамо охуждавал 2) вопросил јего зачто он у двор Јего неприходил, на что отвјетствовал: да к вармећи неходил и ниже что за сие вједает, а у двор Јего само јединожди приходил, за кое казал јему Епископ из Епархие Јего ити. Пасош же нињешна братија јему из љубве направили во отсутнии игумена и подписали имје јего, и пошал ниње овамо у мон. Бешенову просит Вашего Вис. и Екс. за мјесто во јеже Сити паки в пустини, Пасош же јего здје предлажем,
В Консисториумје
Мојсеј архимандрит.
Јоан протодиакон.
Својеручно написао решење митрополит:
Да се препоручи у ман. Бешенови, да се примит и определит жити. Герг. 27. Маја 1757.
ПИ АСИМ.
Поменути пасош:
Совим нашим писмом на знање даемо свакому пошченому лицу како духовним тако и воинственим, како ови старец именем Кирил Гуриевич пришел јест к нам во монастир Пакру и бил јест код нас у монастиру пет љет пошчено без свакаго непошчена узрока и сад походи до Будима поискати себје мјесто гдеби се намјестио тога ради богомолски прошу и мољу да би сте га пропустили без вскакога припјатиа, и от суду отшал јест пошчено со благословением игуменовим и братским. Дато во монастиру Пакри свето ваведенском.
1757. маја 7.
М. П. Смирени игумен Петроние со братиом.
(Ударен је црн печат као данашњи филир, ну не види се на њему знак печата, него смеса воска).
Уз овај акт налазн се и ово писамце:
Частному монаху и старцу Кирилу, мојемуже добродеју љубимому радоватисја на многаја љета.
Посем разумеј какосмо примили твоје писамце и нем разумели твоју скрб и нужду велику, тако нам свима жао али что да сотворимо, него креписја к Богу молитвами Бог промисалник сотворити своју милост на раби своими и ето ти шилемо једну кесицу и в неј кое шта и у торбици нешто грашка, а друго што је амо не ће погинути, а проче неможемо ничто сотворити до некое време, јеште поздрављају вас вса братија и аз грешни старац.
Никанор јеромонах.
.
# 0 Рац Козару изишла је исторична цртица у „Богословском Гласнику“ књ. ХХН. 5. св.