Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије — 261 тако одосмо к нему и када дођосмо к нему, нађосмо га пред његовом капиом и започесмо му казивати, а он абие започе псовати и викати и називати пустаијом, један Соринкић обешен кои цркву поарао, а други се родио, и мене то је претио: ако те видим више у цркви оћу ти главу разбити.

Тако се ми епитропи молимо и просимо код племенитог магистрата нашег да би милост учинили и нас препоручили код Нихове Екс. и просили милости суд и нами милостиву сатисфакцију получили, зашто и досле јесмо трпили толико пути от оца Петра безчастија и псовке, што више неможемо трпити,

Аште би нам не било сатисфакцие, те помежду нас не ће бити у напредак добра никакова, но можемо ограисати, тако волемо епитропство оставити и уступити, него од него немирни бити и псовани.

За које препоручуемо се

Јефта Радосављевич с. р.

Мојсило Димитриевич с. р.

Е, Инквизиција, суд с присуждением попа Петра пароха карловачкија горнија церкве и Проке Новаковича житеља тојаже вароши карловачкија.

По високому указу Јего Екс. Пр. Арх. и Митрополита Господина нашего, здјешњаго парохиалнаго свјаштеника Петра Табаковича писмени мемориал и тужба против карловачкаго биватеља Проке Новаковича предузето,а он обтужени Прока јеште вчерашњаго дне в конзисториуму у персони предстати позван, објештал предстати обаче, просил на писму отвјет јего послушати, днес же негли устрашен на толико кратнаја позиванија пријти не хотјел, оклињаја себе да прити несмјеет, но хајдуку варошкому наручивал да му кога нађе у Турску ити.

А да конзисториуму извјесно будет, на колико тужба јереја Петра истина јест, преставлени биша од того же попа Петра на своју страну именовани свидјетели при прерицании тужитеља с обтуженим присутствовавшими, а имено Мила Кујунжија и Рајко касапин, оба житеља карловачка, и перви убо исповједует, да он при обједе бил, и когдо чељад јего на пољу слишала крамолу, и јавила јему, тогда је и он изишел на поље, и видјел поминаемаго попа Петра и Проку друг друга псујући, у коем поп Петар Проки мајку, оца псовал, изелицо и даћу га протерати, говорил, а Прока взајмне свјаштенику безчестија повраћал, и за то свидјетел за умирити крамолу, свјаштеника у наруче узел и у дућан унесл, видјевши да свјаштеник на Проку залеће се ударити, а Прока свјаштенику взајмње претил, но нити је свјаштеник Проку, ни Прока свјаштеника ударил.

Рајко же сказует, да поп Петар пред дућан јего на ћепенак дошел и сјел близу Мишка Петрића јего ортака. У том и Прока от здол чаршиом ишел, коего пред моим дућаном бивша поп Петар почел псовати, и понеже Прока попу взајмње враћал, разјарисја поп Петар и похитил штап Мишка Петрића во јеже Проку ударити, обаче штапа Мишко недопустил јему, за то утрчал поп Петар у касапницу и узел сатару, обаче и тују јему сеј свидјетел Рајко из руке отјал, за то и Прока свој на свјаштеника воздвигнути штап пустил, и сотим се растали, да ни један другога ударили нису.

И сие јако попа Петра свидјетели сказаша. Прока же понеже непредстал неиспитан бити ни с тужителем 'соочитисја, ниже пак конзисториум ињеми доказателстви увјеритисја могл, даје тужител свјаштеник от обтуженога Проке биен бил, тјемже за сада докуду и обтуженаја страна предстанет, присуждение отлагаетсја, а конзисториум что далше дјелати, височајшаго указа ожидает.

В Карловцје 29. Апр. 1759.

Јефтимиј протопр. карловачки.

Петр протосингел.