Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

264 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

женују да и ми видимо и чуемо, что сут на свјаштеника саписивали и предлагали, понеже сад нам Хажи Крста тогда у магистрату бивши в купје са почившим Проком Новаковићем свидјетелствует и показует, по своеј души да јест Прока тајним образом варошки печат добавил и у имја цјелаго комунитета на мемориал ставил, без вједомости обштества и согласија прочих, что год хотјел на попа написал и наклеветал; того ради молимосја паки вси обште покорно против јегова страданија, помилујте јего и разрјешите от уз, за коего вси скупа мољаштисја и надјејушти помиловани бити, остаемо вручајуштих всјех нас обште у милост Вашу Архипастирскују и отеческују, и јесми Вашего — — — —

Покорно посљедни раби и нижајшаја чада Ваша, ми сви обште мали и велики христиани и ктитори горње цркве св. воведенске карловачке.

На полеђици је Митрополит Ненадовић својеручно написао:

Ч. Конзисториуму.

Сеј мемориал у копии здјешнем П. Магистрату да комуницирает, и на писмо их известне и дјело да иштет да дадут, и нам потом по своем протокоље | релацију да известет и свое расуждение нам да дадут.

Карловци 12. феб. 1760.

П.Н.А. и М.

Ђ. 24. фебруара исте 1760. поднели су горњоварошки парохијани Митрополиту Ненадовићу ову молбу:

Преосвјаштењејши — — — —

Великаја наша всјем обштаја скорб, жалост и сјетование, будући да код В. В. Арх. Екс. ми сиромаси Христиани от парохие горње цркве св. воведенске, у посљедњем заборављенију заостали јесми, и никаковија милости показанија чрез толикое времја пробавленија на наш предложени мемориал јеште в мон. Гергетегу отвјета злаго или добраго получити немогохом. (А то јест на всепокорњејшее наше прошение во мемориаље предложеное).

Ничто више позаради нашего страдалца и свјаштеника попа Петра Табаковича горње церкве бившаго нам пароха, котори здје код нас во отечествии своем не малое страдание претерпјевает и страждет, и гоненија терпит от супостатов и непријателеј своих, котори јего оклеветали јесу код В. Е. и толикое времја страждет сугубо, не само он, но и цјели дом са домочадци своими.

А за таја всјаколика његова страданија јаже он терпит от нас предложенаја не сут, нам никаковаго зла неучинил се, двадесјат љет настоит код нас у парохии нашој горњеј цркви свјаштенствовал и нам и домовом нашим честно и благоговјејно всјакују службу надлежаштују извршивал, без всјакаго роптанија и ината, ми на њега никаковаго порока никогда нанести не можемо, зане с нами у всјаком постојанству и у љубови живил, кромје они противници и супостати и гонители бивши јему, котори познати јесу и код В. Е котори јесу на него ложнаја доношенија и клевети приносили и јего објеждавали код В. Е. без нашего цјелаго обштества и вједомости, за кое ми не знасмо, а ми доста за јегово страдание и от римљан укорени јесмо на вејакому мјесту, будући нам говоре да јесмо своего пастира и свјаштеника безчестно из парохие свое прогонили и протерали и сотим нас укоравајут, кое срамоте наше терпјети не можемо. А јегоже ми вси обште Христијани припознајемо јего за нашего свјаштеника и пастира стараго, котори нам и домовом нашим службу всјаку честно и почтено обслуживал,