Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

218 Архив за историју српске православне карловачке митрополије могло, а не са арестом и са неком претњом регементском, доста нам је друге заповести от регементе и службе.

И сви смо обшче свјашченике молили, да би био магистер ком от свјашченика или от диакона, потом усмотрисмо сви обшче за попа Петра Димитријевића да буде магистер и он обешча се по нашему зактевању обслужити за једну годину.

Тому горњем свидјетелствуемо и место печата својеручно крстове полажемо болшаго ради вјерованиа

Свидјетели:

+ Нена Гачић. -- Михаил Чурчија - Јанко Андријн. + Јоан Котарац. +“ Јанко Београдац. -- Јоан Алексић.

+ Стојан Стојћев. + Георгије Натошев.

+ Димитрије Милиновић. + Пантелија Попов. + Петар Рабаџиа. . + Риста Георгиев. + Станимир Чурчиа. + Цвеја Мирчетић. + Максим “

+ јоан Бежановић капрал и садашни комендант.

И

Додатак чланку „Дворски људи“

Дошло нам је до руку и ово писмо Крагујевићево писано Марку Лазаревићу, које овде наводимо под:

ХХ.

Благородниј Господине мени високопочитаемиј благодјеју !

За особену дужност моју почитуем Благородие Ваше увједомити, да сам в посљедствие милостивјејшег определенија Њиова Високопревосходителства, Господина и обштег Благодјетеља нашег (Митрополита Стратимировића) како учителско звание при клирикалној школи здјешнеј примио, тако и во свјашченика, на праздник Введенија, от Њиова Високопреосвјашченства, мог Господина Епископа (Јосифа Рајачића) рукоположен, равним начином и за Нотариа при Ч. Консисториуму здјешнем приставлен.

Благодарност, коју сердце мое на овом великом, о мени недостојном промотренију Њиова Високопревосходителства чувствуе, нити сам у стању, нити се усуђујем, раб сиј, свјашченому лицу јего писмено открити. Вам точију, аки Ходатају и посредственому киновнику шчастија мог, на указаној ми милости, тепљејше благодарим, и покорно молим, да би увјерени бити изволили, да ћу, до конца жизни мое, за таково Благородија вашег о мени попечении, о здравију вашем сердечна прошенија к Престолу всевишњег возсилати, и тако у сваком призрјенију поступати, да се великог Благодјејанија Вашег свагда достојним покажем,